Piljevina upija veliku količinu tečnosti, poboljšava strukturu zemljišta čineći je rastresitijom, sprečava rast korova i formiranje pokorice. Evo kako da je koristitie!
Piljevinu, koja nakon rezanja drveta u dvorištima ostaje, možemo iskoristiti u poljoprivredi. Ona upija veliku količinu tečnosti, poboljšava strukturu zemljišta čineći je rastresitijom, sprečava rast korova i formiranje pokorice. To je otpad organskog porekla i možemo je upotrebiti na mnogo načina.
Prilikom upotrebe piljevine treba obratiti pažnju da ona zakiseljava zemljište, posebno piljevina od četinara, i apsorbuje azot iz zemljišta u procesu razlaganja. Ove osobine piljevine su razlog zašto mnogi izbegavaju da je koriste, ali pravilnom upotrebom to možemo izbeći.
Piljevinu možemo da koristimo kod kultura koje rastu na kiselim zemljištima (ph od 5,5 do 6), poput borovnice, zelja, rabarbare, četinara, rododendrona.
Ukoliko piljevinu želimo da koristimo za kulture koje rastu na slabokiselim i neutralnim zemljištima, potrebno je piljevinu pomešati sa alkalnim materijama: pepelom, krečom, dolomitnim brašnom, mlevenom kredom. Kada se dodaju dolomitno i krečno brašno treba dodati i đubriva bogata borom.
U procesu razlaganja piljevina troši azot.
Taj azot usvaja iz okoline i da bi se rešio taj problem, piljevina se meša sa azotnim đubrivima. Kao izvor azota koriste se đubrivo od koprive, sveže pokošena trava, đubrivo od živine i ovaca (bogati su sadržajem azota). Na jednu kantu piljevine treba doći 200 g azota rastvorenog u vodi.
Obično se piljevina pomeša sa pepelom i nakvasi sa vodom u kojoj je rastvoreno neko azotno đubrivo. To se izmeša, spakuje u vreće za smeće i ostavi dve do tri sedmice. Ako je temperatura viša, ostavi se kraći vremenski period. Na ovaj način se dobija piljevina koja nema negativnih efekata na zemljište i biljke. Ovako pripremljena piljevina je odličan malč.
Ovakav malč je pogodan za jagode, maline, beli luk. Najbolje je ovaj malč koristiti tokom proleća i ranog leta, jer će se veoma brzo razgraditi i imati ulogu đubriva. Krajem leta, debeo sloj malča sprečiće isparavanje viška vlage i negativno uticanje na višegodišnje biljke.
Da bi imao efekat, sloj malča od piljevine treba biti debeo od tri do pet centimetara.
Piljevina se može koristiti kao malč za staze i između gredica. Malč od piljevine sprečiće rast korova i prljanje obuće tokom kišnog perioda.
Odličan je materijal za kompostiranje. U kompostnu masu piljevina ulazi kao braon materijal i potrebno je mešati sa zelenim materijama: svežom travom, kuhinjskim otpadom, stajnjakom.
Upotrebljava se za dimljenje mesa i ribe. Piljevina od listopadnog drveća (hrasta, javora, topole, bukve) možemo iskoristiti za gajenje gljiva. Ona je supstrat za rast micelije gljiva.
Možemo je iskoristiti za čuvanje korenastog povrća, jabuka. Piljevina će apsorbovati višak vlage. U rasadničarskoj proizvodnji koristi se za zagrejavanje, a koristi se i u eko građevinarstvu. Piljevina je dobra prostirka za životinje, jer dobro upija nečistoće.
Foto: jackmac34 / Pixabay
Autorka
