Uzmimo iz prirode samo neophodno

Održiva poljoprivreda je tema koja je često prisutna u naučnoj i stručnoj javnosti, u cilju da se njen koncept što više približi poljoprivrednim proizvođačima. Stela Strsoglavec je konsultant za održivi razvoj i osnivač Centra za održivi razvoj i obrazovanje "Educa humana". Smatra da je obrazovanje neodvojivi deo koncepta održivog razvoja i oblast bez koje je svaka vrsta prosperiteta potpuno nemoguća.

Održiva i odgovorna poljoprivreda

Stela ističe da se o održivom razvoju mnogo govori, ali u praksi ga nema previše, usled nerazumevanja kako on funkcioniše. Suština održivog razvoja je koncept koji vas navodi da se trudite da od prirode ne uzimate više nego što vam je potrebno, kao i da obezbedite pravedan i harmoničan ekonomski i društveni rast. Cilj je da prirodna blaga sačuvate i za naredne generacije, da ne gomilate novac, robu, da ne budete pohlepni i bezglavo potrošački nastrojeni.

"Održiva poljoprivreda podrazumeva da se koriste tehnike poljoprivredne proizvodnje koje sprečavaju ispošćenost zemljišta, kao što je plodored, da se koriste i organska i mineralna đubriva, ali u onoj meri koliko je zemlji zaista potrebno (neophodno raditi analize zemljišta), sredstva za zaštitu bilja koristiti prema uputstvima o količini, vrsti useva, vremenu tretiranja, voditi računa da vaša proizvodnja u što manjoj meri bude štetna za prirodnu floru i faunu i slično", objašnjava osnovne principe Stela Strsoglavec.

Povezivanje stočarstva i ratarstva

Održiva poljoprivreda podrazumeva obavezno povezivanje stočarske i ratarske proizvodnje, dobrobit farmskih životinja, izbegavanje gajenja monokultura kao jedine poljoprivredne delatnosti, zaštitu malih poljoprivrednih proizvođača, odnosno pravedan pristup obradivom zemljištu - ne dozvoljava da krupan kapital ima primat.

Ona podrazumeva i udruživanje poljoprivrednih proizvođača, proizvodnju orijentisanu na zadovoljenje sopstvenih potreba, a ne isključivo na prodaju i profit bez obzira na posledice, kao i proizvodnju higijenski ispravne i zdravstveno bezbedne hrane, obezbeđivanje dovoljnih količina za sve, a ne gomilanje i propadanje hrane u jednom delu sveta, a glad, nezdravu i nepravilnu ishranu u drugim delovima.

Standardi higijene i bezbednosti hrane su nešto što zahteva sve više tržišta, odnosno potrošača, uključujući i domaće, pa poljoprivrednici treba što pre da shvate da će svoje poslovne šanse uveliko poboljšati ako počnu da primenjuju i poštuju pravila dobre poljoprivredne prakse, odnosno ako se potrude da njihova poljoprivredna proizvodnja bude održiva.

Otvaranje novih "zelenih" poslova

Strsoglavec objašnjava da većina ljudi održivi razvoj najbolje shvata u kontekstu zaštite životne sredine, a ponekad i samo tako. Potrebno je da, kada planirate neki ekonomski poduhvat, razmišljate kakve će implikacije taj posao imati po kvalitet životne sredine, ali i po društvene odnose (hoće li doprineti finansijskoj stabilnosti građana, da li obezbeđuje pravednu raspodelu zarade i slično).

"Recimo, hoćete da podignete pogon za eksploataciju i preradu neke rude. Tačno je da ćete pokretanjem tog posla obezbediti posao i zaradu za zaposlene, a kroz poreze puniti državni budžet, ali ćete istovremeno značajno i dugoročno unazaditi kvalitet vazduha, zemljišta i vode, a time posredno uticati i na zdravlje ljudi, pa i na dugoročnu ekonomsku perspektivu tog kraja. Još ako se taj vaš pogon nalazi u blizini nekog zaštićenog prirodnog dobra, šteta za biodiverzitet i narušavanje ekološke ravnoteže daleko prevazilazi svaku dobit koju svojim poslom možete ostvariti", na praktičnom primeru objašnjava Stela.

Ona dodaje da, s druge strane, koncept održivog razvoja podstiče pojavu čitave palete novih "zelenih poslova", kojih je svakim danom sve više, jer se zahtevi za očuvanje životne sredine neće smanjivati, već će biti sve veći.

Foto: Dicky Tiddlemore / Flickr