Vazduh u Beogradu i drugim većim gradovima Srbije prekomerno zagađen

Prema Izveštaju o stanju životne sredine u Srbiji za 2017. godinu, koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), u Beogradu je vazduh bio prekomerno zagađen tokom čitavog perioda od 2010. do 2017. godine, izuzev 2014. godine, čemu su najviše doprinele suspendovane čestice PM10, ali i emisije azot-dioksida (NO2). Čestice PM10, prečnika do 10 mikrona, koje se mogu udahnuti, najprisutnija su zagađujuća materija, tako da su prekoračenja dnevne granične vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru zabeležena na svim stanicama na kojima je obavljano merenje.

Najveće zagađenje izmereno u delovima Beograda s gustim saobraćajem

Prema zakonskoj regulativi, maksimalno dozvoljen broj dana sa prekoračenjem granične vrednosti PM10 je 35. Najviše dana sa prekoračenjem zabeležen je na stanicama Pančevo-Narodna bašta (157), Užice (122), Valjevo (114), Kraljevo (106) i Kragujevac (101). Prekoračenje dnevnih graničnih vrednosti azot-dioksida, s druge strane, nije dozvoljeno ni jedan dan godišnje, ali su prekoračenja registrovana u mnogim gradovima Srbije, a naročito u Beogradu, na četiri merne stanice u delovima grada sa izrazito gustim saobraćajem. U Užicu je bilo 5 dana sa prekoračenjem, a u Pančevu i Nišu po 1 dan.

Ozbiljno zagađenje i u drugim većim gradovima Srbije

Kvalitet vazduha u 2017. godini je uopšte bio prekomerno zagađen u Beogradu i drugim većim gradovima naše zemlje: Kragujevcu, Kraljevu, Valjevu, Subotici, Pančevu, Užicu i Nišu. Kvalitet vazduha u Novom Sadu, drugom po veličini gradu Srbije, iz godine u godinu varira, ali je 2017. bio na zadovoljavajućem nivou. Bor je dugo imao status prekomerno zagađenog grada zbog visokog nivoa koncentracije sumpor-dioksida (SO2), a 2017. godine je već drugi put svrstan u prvu kategoriju (čist ili neznatno zagađen vazduh). Sremska Mitrovica je nakon 3 godine svrstana u prvu kategoriju. Kvalitet vazduha u Smederevu i Kosjeriću nije proveravan poslednje 3 godine jer se nije raspolagalo dovoljnim obimom referentnih podataka.

Povećana i emisija gasova s efektom staklene bašte

Najveće emitovane količine oksida sumpora, oksida azota i praškastih materija i u 2017. godini potiču iz termoenergetskih postrojenja, prehrambene, hemijske i mineralne industrije, navodi se u zaključcima SEPA-e. Najvažniji doprinos ukupnoj količini emitovanih zakiseljavajućih gasova u 2016. godini daju: sektori proizvodnja i distribucija energije, drumski saobraćaj, proizvodnja i distribucija energije i poljoprivreda. U 2014. godini ukupna procenjena emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u Srbiji iznosila je 67.148,23 Gg CO2 eq. Od 2000. godine, ukupne GHG emisije su povećane za 7,8%.