Vinovu lozu zaštitite od bolesti i štetočina i na organski način - kako?

Vinova loza je najosetljivija na pepelnicu sedam nedelja posle pucanja pupoljaka. Lišće, rodni lastari (jednogodišnje drvo na dvogodišnjem drvetu) i peteljke grozdova osetljivi su dok su zeleni, a bobice samo četiri do šest nedelja posle cvetanja, dok ne dostignu veličinu graška. Zato je važna rana zaštita, jer ako se primarna zaraza ne ostvari do cvetanja, štete na grozdovima biće male.

Ako se u vinogradu pojavljuju mladice, odnosno lastari koji se razvijaju iz okca zaraženog pepelnicom u prethodnoj godini, u prve dve nedelje posle otvaranja pupoljaka treba redovno odstranjivati.

Pepelnica

Prisustvo simptoma pepelnice kontroliše se i posle cvetanja, 10 - 12 nedelja od kretanja vegetacije. Ako se primete na nekoliko čokota, od deset pregledanih, treba nastaviti zaštitu sve do zatvaranja grozdova. Ukupno je potrebno osam do 16 prskanja vegetaciono.

Za zaštitu od pepelnice u organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba sumpornih preparata, potom natrijum-kalijum-bikarbonata (0,5 % do cvetanja i 1 % posle cvetanja). Mogu se koristiti i biološka sredstva na bazi suvih spora Bacillus subtilis, ali i ona sredstva koja sadrže dehidrirane spore gljivice Ampelomyces quiqualis - AQ-10. Pepelnice će biti manje, ako se sade manje osetljive sorte i osigura strujanje vazduha između čokota.

Plamenjača

Uslovi za pojavu plamenjače nalaze se u formuli 10:10:24. To znači da temperatura vazduha treba biti najmanje 10°C, minimalna količina kiše 10 milimetara po metru kvadratnom, a u toku 24 časova zemljište mora ostati vlažno najmanje 16 časova. Razvoju bolesti pogoduju vlažna leta. Bolest se širi tokom cele vegetacije i može izazvati velike štete, u nekim godinama čak i uništiti rod. Zato se o zaštiti mora voditi računa još u toku sadnje vinograda.

Dakle, zasadi treba da se podižu na južnim, sunčanim stranama i na propusnom zemljištu, a redovi usmere u pravcu duvanja vetra, da bi vazdušna strujanja brzo sušila lišće i zemljište.

Korisna je i blagovremena agrotehnika u toku vegetacije. Prvim zalamanjem zaperaka smanjuje se broj listova na čokotu, bolje je provetravanje i nanošenje preparata. Ako su vrhovi lastara zaraženi, zalamanjem se odstranjuju i tako smanjuje, tzv. infekcioni potencijal koji se prenosi u sledeću vegetaciju.

Vinova loza u osetljivoj fazi cvetanja, oprez zbog plamenjače i pepelnice

Protiv plamenjače mogu se koristiti bakarna sredstva, ali je godišnja količina ograničena na tri do četiri (3 do 4) kilograma bakra po hektaru. Postoje i novi preparati na bazi bakaroksihlorida, bakarhidroksida i bakaroksalata, ali su i njihove doze smanjene. Pre cvetanja loze dodaje se 80 - 150 g, a posle cvetanja 200 - 400 grama bakra po hektaru. Mogu se primenjivati i sredstva na bazi gline, prirodni bentonit sa visokim sadržajem aluminijuma, dok su u uslovima srednje i niske zaraze efikasne fosforna (0,025 %) i salicilna kiselina (0,2 %).

Prskanje treba početi čim se stvore uslovi za pojavu plamenjače. Do cvetanja se dva-tri puta koriste Ulmasud i Myco-Sin. Poslednje prskanje je neposredno pre cvetanja sredstvima na bazi bakra (0,1 - 0,2 kilograma bakra po hektaru), koja se primenjuju i za prvu zaštitu posle cvetanja (0,3 - 0,5 kilograma po hektaru). Broj prskanja zavisi od vremenskih uslova, ali ih obično ima i do deset (10) u godini prosečne zaraze.

Sivi grozdov moljac

Od štetočina, sivi grozdov moljac se pojavljuje u godinama kada je toplo i izrazito suvo leto, te u nepovoljnim uslovima zaštita nije potrebna. Prva generacija ovog moljca javlja se u vreme cvetanja loze, a druga generacija sredinom leta, kada su bobice veličine graška. Najveće štete nanosi u toku zrenja grožđa.

Preporučuje se praćenje leta leptira i klimatskih uslova, a posle prvih oštećenja određuju se rokovi suzbijanja. Let leptira kontroliše se mamcima sa feromonima (feromonske klopke), koji se u vinograd postavljaju krajem aprila ili početkom maja. Svaki dan se beleži broj uhvaćenih insekata, a prag štetnosti je 75 leptira. Od toga dana zbrajaju se srednje dnevne temperature i kada njihov zbroj dostigne 110 stepeni, uz pojavu prvog zaperka na lastaru, to je optimalno vreme za suzbijanje prve generacije.

Druga i treća generacija uništavaju se kada ulovljenih leptira ima preko 70 i kada se početkom leta nalaze položena jaja na grozdovima. Primenjuju se preparati na bazi Bacillus thuringiensis (0,1 %).

Mogu se koristi i feromoni koji se nanose na plastični materijal u obliku laminata na disperzorima, difuzorima ili evaporatorima. Feromoni se raspoređuju na čokote, a po hektaru treba ih imati 500 - 1.000. Mužjake zbunjuju brojni izvori mirisa ženki, pa ne mogu naći prave ženke, koje ostaju neoplođene. Ova metoda efikasnija je u vinogradima većim od četiri hektara. U Francuskoj se koristi od 1.999. godine na deset hiljada hektara.

Grinje

Grinje se mogu suzbiti preparatima na bazi sumpora i ekstraktom piretruma (sastojak biljke buvača koji ima insekticidno delovanje). Efikasno je i očuvanje staništa njihovih prirodnih neprijatelja.