Žabe su najbolji insekticid u bašti - kako ih privući

U borbi protiv biljnih štetočina, opasnih i dosadnih insekata veoma često posežemo za hemijskim preparatima, a možemo u pomoć pozvati žabe i krastače. Nema boljeg insekticida od njih. I pored toga što su veoma korisne često ih proglašavaju nepoželjnim gostima u voćnjacima, baštama, dvorištima pod izgovorom da prenose bradavice, da jedu plodove. U stvarnosti žabe i krastače su izuzetno korisne životinje koje nas i naše useve štite od raznih insekata i drugih organizama.

Žabe i krastače pojedu više insekata nego ptice. Jedna odrasla žaba tokom leta može da pojede 10.000 insekata. Neke vrste aktivne su noću. Osim insekata na njihovom meniju su puževi, noćni leptiri, moljci, gusenice i drugi štetni organizmi. Nema boljeg insekticida protiv komaraca od žaba i krastača. Osim toga, one jedu insekte koji su neukusni pticama. Zanimljivo je da žabe jedu kukuruznu zlaticu i njene larve dok ih većina ptica izbegava.

Ugrožene zbog zagađenja

Populacija žaba i krastača svake godine se smanjuje zbog zagađenja njihovih staništa. Pošto je njihova koža propusna i dišu kroz kožu žabe su direktno ugrožene zbog zagađenja prirode. Posebno su ugrožene zbog zagađenja vodenih tokova, izložene su najrazličitijim otrovima kojima trujemo prirodu, a sve to dovodi do raznih mutacija među žabama. Tamo gde nema žaba i krastača nije dobro ni ljudskim bićima. Tamo gde vidimo mutirane primerke ovih vrsta, najčešće deformisanih ili dodatnih ekstremiteta, priroda nam šalje signal da je zagađena.

Što je više žaba na nekom području to je područje čistije, a populacije štetnih insekata nemaju šansu da se namnože i pričinavaju veću štetu.

Obezbedite jezerca i skloništa za saveznike u bašti i voćnjaku

Zbog izuzetne pomoći žabe i krastače treba čuvati, štititi i stvoriti uslove da žive i prezime u našim baštama, voćnjacima i dvorištima. Kako bi privukli žabe i krastače potrebno je poznavati njihov način života. Žabama za celokupan život treba voda, dok krastače svoj život provode na kopnu, a za razmnožavanje i razvoj potrebna im je voda.

Kako bi privukli žabe i krastače možemo izgraditi skloništa i jezerca. Za skloništa će odgovarati mesto ispod drveća i grmlja. Opalo lišće pružiće sklonište za mnoge žabe i krastače. Neke vrste prezimljavaju ispod slojeva opalog lišća. To će im omogućiti da prezime u dovoljno toplom skloništu i da se ne smrznu tokom zime. Takođe, opalo lišće može poslužiti za skrivanje od predatora.

Gomile kamenja srednje veličine predstavljaju sigurno mesto za skrivanje. Mnogo šupljina osiguraće tokom leta dovoljno hladno i skrovito mesto.

Najjednostavnije sklonište je kada se ispod drveta, u blizini vode postave izvrnute keramičke saksije ili se iskopa rupa preko koje se stavi crep. Crep može da se pokrije travom koja će bolje da reguliše temperaturu i vlagu ispod crepa. Saksije trebaju biti dovoljno velike kako bi se krastače mogle uvući unutra. Najbolje je ukoliko su saksije jednim delom slomljene. To će omogućiti da se krastače mogu ukopati u zemlju direktno iz svog skloništa.

 Za sklonište može da se iskopa rupa dubine oko pet centimetara. U tu rupu poređaju se grane i to tako da stvaraju mnogobrojne šupljine. Grane prekrijemo slojem trave i zemlje koju smo iskopali prilikom kopanja rupe.

Voda je neophodna i žabama i krastačama. Da bi se razmnožavale, obe vrste moraju u vodenoj sredini položiti jaja, a u vodi će se razvijati punoglavci. Jezerce dubine oko 30cm sa muljevitim dnom odgovaraće nekim vrstama jer će biti idealno da se tokom zime ukopaju u dno i tu prezime. Bočne strane jezerca trebaju postepeno da se spuštaju kako bi žabe i krastače mogle nesmetano da ulaze i izlaze. Jezerce treba da je u seni drveta ili bar delimičnoj seni. Biljke u jezercu omogućiće punoglavcima i mladim žabama i krastačama da se sakriju od ptica i drugih predatora.