Redovnim zaoravanjem poboljšava se struktura zemljišta, postaju rastresitija, povećava se sadržaj organskih materija, poboljšava aeracija i drenaža - neke su od prednosti. Ali, na šta paziti?
Jedan od načina poboljšavanja kvaliteta zemljišta je setva i zaoravanje zelenišnog đubriva, što povećava sadržaj organske materije, azota i drugih minerala i raznih korisnih materija.
Izborom biljnih vrsta koje zasejavamo možemo odrediti tok poboljšanja. Svima je poznato da mahunarke imaju sposobnost azotofiksacije i da obogaćuju zemljište sa azotom. Spor proces razgradnje i oslobađanja azota pogoduje usevima. U većini slučajevi ovakvi usevi sprečavaju rast korova. Žitarice, poput raži, potiskuju određene vrste, poput deteline.
Redovnim zaoravanjem poboljšava se struktura zemljišta, postaju rastresitija, povećava se sadržaj organskih materija, poboljšava aeracija i drenaža. Cvetne vrste privlače korisne insekte, pčele i bumbare, ali i insekte koji se hrane štetnim vrstama, kao što su lisne vaši. Preko zime pokrivaju površinu zemljišta i smanjuju eroziju i do 30 odsto.
Ako redovno obavljate zasejavanje i zaoravanje zelenišnog đubriva pazite na plodored i rotaciju useva. Nikada posle glavnog useva ne zaoravajte biljke iz iste porodice. Tako ćete obezbediti uslove za povećanje populacije štetočina i povećati pritisak prouzrokovača oboljenja. Menjajte biljne vrste, jer vam je cilj da prekinete lanac prezimljavanja štetnih organizama. Obratite pažnju na kupusnjače i neke mahunarke, jer mogu biti prenosioci sklerotinije.
Biljne vrste se zaoravajiu kad imaju bujnu zelenu masu, pre cvetanja, a neke sa mladim, tek formiranim plodovima. Ne smeju da formiraju seme, jer dolazi do samozasejavanja, posebno u slučaju uljarica i heljde.
Potrebno je da poznajete vrstu koju koristite. Žitarice mogu formirati visoku nadzemnu masu što može biti problem kada ih zaoravamo. Zbog toga to radimo kada su niže ili se prethodno obavi obrada, a jedan od načina je tarupiranje. U sučaju kupusnjača potrebno je ravnomerno rasporediti biljni materijal po površini zemlje.
Na setvu gajenih kultura treba pričekati najmanje dve do tri sedmice. U ovom periodu su intenzivni procesi razgradnje, truljenja, a minerali i korisne materije još uvek nisu dostupni sledećem usevu. U zavisnosti od uslova, sveža masa usvaja vodu, minerale i razna jedinjenja, jer su neophodni za razgradnju. Procesi su intenzivniji što je veća količina zelene mase zaorana. Izlučuju alelopatske materije koje inhibiraju (sprečavaju) klijanje, nicanje i rast zasejanih kultura.
Tagovi
Autorka
