Zašto je integrisana proizvodnja hit u EU

Integrisano upravljanje, takozvana ekološki prihvatljiva poljoprivredna proizvodnja, uglavnom se odnosi na poljoprivrednu proizvodnju koja racionalnije i stručnije upotrebljava pesticide, veštačka đubriva itd. Ne može se nazvati eko proizvodnjom, no može biti prvi korak ka preusmerenju. Razlika je u tome što ekološka poljoprivreda nastoji posve sprečiti unos agrokemikalije u agro - ekosistem te ih ne koristi, a integrisana poljoprivreda želi samo minimalizovati i racionalizovati unos.

"Integrisana proizvodnja podrazumeva uravnoteženu primenu agrotehničkih mera u svrhu proizvodnje ekološki i ekonomski prihvatljivih proizvoda, uz minimalnu upotrebu agrokemikalija, a svrha integrisane proizvodnje je proizvodnja ekonomski isplativih i ekološki prihvatljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, u cilju zaštite zdravlja ljudi, životinja, prirode i životne sredine te zaštite interesa potrošača."

U EU 80% proizvodnje integrisano

Integrisana proizvodnja je hit u zemljama Evropske unije. Naime, u EU je već 80% poljoprivredne proizvodnje integrisano, 10% je ekološka poljoprivreda, a preostalih 10% konvencionalna.

Često se postavlja pitanje koja je razlika između ekološke i integrisane proizvodnje. Ekološka je poseban sistem poljoprivredne proizvodnje striktno regulisan zakonima i pravilnicima, dok integrisana ima uravnoteženu primenu agrotehničkih mera, pri čemu se kod jednakog ekonomskog učinka prednost daje ekološki i toksikološki prihvatljivijim merama. U integrisanoj proizvodnji upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja je ograničena na najnužniju meru potrebnu za održanje populacije štetnih organizama ispod nivoa privredne štete. Dakle, ne tretira se bilo koja pojava bolesti i štetočina, nego samo ona koja će prouzrokovati ekonomske štete.

Integrisana poljoprivreda jednostavnija i jeftinija od ekološke

Ulaskom u EU i za običnu, odnosno konvencionalnu proizvodnju, mora se ispunjavati niz uslova u cilju zaštite i očuvanja životne sredine, kao što je strogo poštovanje plodoreda, primena samo dozvoljenih pesticida, vođenje evidencije proizvodnje i slično.

Kažu da će integrisana poljoprivreda potisnuti ekološku jer je jednostavnija i jeftinija, a time i konkurentnija. Moguće je da će u budućnosti poljoprivredni proizvođači prelaziti iz integrisane poljoprivredne proizvodnje u viši stepen poljoprivredne proizvodnje, a to je ekološka. Treba težiti ka tome da sva konvencionalna poljoprivredna proizvodnja preraste u integrisanu i ekološku.

Integrisana proizvodnja obuhvata područja poljoprivredne proizvodnje ratarstva, povrtarstva, voćarstva i vinogradarstva, a doprinosi:

• smanjenju zagađenja zemljišta, vode i vazduha, odnosno čuvanju životne sredine i prirodnih staništa
• čuvanju i podsticanju plodnosti zemljišta
• čuvanju i podsticanju biološke raznolikosti te podsticanju prirodnih mehanizama regulacije
• optimalnoj upotrebi agrokemikalije obzirom na nutritivna i toksikološka svojstva hrane
• zaštiti radnika (poljoprivrednika) prilikom rukovanja sredstvima za zaštitu bilja
• ekonomskoj održivosti sistema proizvodnje.

Svrha minimalne obrade zemljišta i održavanja poljoprivrednog zemljišta jest očuvanje, odnosno poboljšanje strukture zemljišta, prirodne ravnoteže biološke komponente zemljišta, potencijalne prirodne plodnosti zemljišta, sprečavanje erozije zemljišta i hranljivih materija i obezbeđivanje pogodnih uslova za rast i razvoj kultura.

Foto: depositphotos.com, @ilfede