71 milion evra evropskih subvencija završio kod arapske kraljevske porodice

Vladajuća kraljevska porodica Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Al Nahjan, ostvarila je više od 71 milion evra subvencija Evropske unije za poljoprivredu zahvaljujući velikim poljoprivrednim posedima u Rumuniji, Španiji i Italiji, pokazala je prekogranična istraga organizacije DeSmog, objavljena u saradnji sa Guardianom, španskim El Diariom i rumunskim G4Media.

Istraga je utvrdila da su firme i podružnice povezane sa porodicom Al Nahjan i državnim investicionim fondom ADQ između 2019. i 2024. primile najmanje 110 isplata iz evropskog sistema poljoprivrednih subvencija u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).

ZPP čini trećinu ukupnog budžeta Evropske unije i godišnje raspodeljuje oko 54 milijarde evra evropskim poljoprivrednicima i ruralnim područjima.

EU subvencije u rukama autoritarnog režima

Najveći deo novca završio je u rumunskoj kompaniji Agricost, vlasniku najveće farme u Evropskoj uniji, površine 57.000 hektara - pet puta veće od Pariza. Samo 2024. Agricost je dobio 10,5 miliona evra direktnih subvencija, što je više od 1.600 puta iznad iznosa koji prima prosečna evropska farma.

Porodica Al Nahjan smatra se drugom najbogatijom porodicom na svetu, sa procenjenim bogatstvom većim od 320 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući naftnim rezervama Emirata. Na čelu porodice nalazi se šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan, predsednik UAE-a i vladar Abu Dhabija.

Nakon izbora: Milijarde evra iz Brisela na putu prema mađarskim poljoprivrednicima?

Kritičari upozoravaju da evropske subvencije završavaju u rukama autoritarnog režima koji je često optuživan za zatvaranje aktivista, kriminalizaciju homoseksualnosti i kršenja ljudskih prava, uključujući navode o mučenju, koje UAE odbacuje.

Prema podacima istrage, širenje emiratskog agrarnog uticaja u Evropi odvijalo se uglavnom preko kompanije Al Dahra, koju je osnovao predsednikov brat šeik Hamdan bin Zajed Al Nahjan. Godine 2018. Al Dahra je za oko 230 miliona evra kupila Agricost, a dve godine kasnije fond ADQ preuzeo je polovinu kompanije. Iako aktuelna vlasnička struktura nije javno poznata, DeSmog navodi da je Al Dahra i dalje povezana sa članovima kraljevske porodice.

Od 2012. Al Dahra je kupila i više farmi u Španiji, gde obrađuju više od 8.000 hektara zemljišta i koje su između 2015. i 2024. primile više od pet miliona evra CAP subvencija.

Strukturni problem ZPP-a

Farme u Rumuniji i Španiji proizvode lucerku i druge kulture za stočnu hranu, pri čemu je veliki deo proizvodnje namenjen izvozu u zemlje Zaliva. Al Dahra ima dugoročni ugovor sa vladom UAE-a za snabdevanje stočnom hranom, posebno za brzo rastući sektor mlečne industrije.

ADQ je 2022. kupio i kompaniju Unifrutti, proizvođača svežeg voća procenjene vrednosti od 830 miliona dolara. Analiza DeSmoga pokazuje da su italijanske farme Unifruttija za tri godine nakon preuzimanja dobile najmanje 186.000 evra evropskih subvencija.

Istraga dodatno ukazuje na strukturni problem sistema ZPP-a: subvencije se uglavnom određuju prema veličini zemljišta, zbog čega najveći zemljoposednici dobijaju najveći deo novca. Guardian je još 2024. objavio da je samo 17 milijardera između 2018. i 2021. primilo više od tri milijarde evra evropskih poljoprivrednih subvencija.

Evropska komisija zato je predložila reformu ZPP-a za period 2028.–2034., kojom bi se direktna plaćanja ograničila na 100.000 evra godišnje po poljoprivredniku. Komisija smatra da bi subvencije trebalo "bolje usmeriti", posebno prema manjim farmama.

Fostine Ba-Defosez iz organizacije European Environment Bureau (EEB) izjavila je da ZPP "ne pomaže evropskim poljoprivrednicima, nego bogati najimućnije zemljoposednike”, dodajući da sada "čak finansira autokratske režime”.

Austrijski evroparlamentarac Tomas Vaitz rekao je da je reč o "skandalu koji se skriva naočigled”, istakavši da 99 odsto evropskih poljoprivrednika prima manje od 100.000 evra subvencija te da novac "nije bio namenjen naftnim dinastijama".

Iznos bi mogao biti i veći

Istraga takođe naglašava da je teško utvrditi stvarne korisnike evropskih subvencija jer države članice objavljuju samo imena direktnih primalaca, a ne krajnjih vlasnika. Zbog toga bi stvarni iznos evropskog novca koji završava kod zalivskih kraljevskih porodica mogao biti i znatno veći.

UAE danas kontroliše oko 960.000 hektara poljoprivrednog zemljišta širom sveta, uključujući posede u Africi, Južnoj Americi i Evropi. Ta ekspanzija deo je strategije prehrambene sigurnosti zemlje koja zbog ekstremne klime i nedostatka vode uvozi čak 90 odsto hrane.

Stručnjaci upozoravaju i da je teško razdvojiti državni novac od privatnog bogatstva vladajuće porodice. Marc Valeri sa Univerziteta Ekseter tvrdi da u UAE-u "ne postoji jasna granica između državnih i porodičnih finansija", jer je reč o "vrlo autoritarnom i represivnom režimu”.