Od novca važnija im je stručna pomoć

Jednogodišnji projekat "Mladi u agrobiznisu", koji je finansijski podržala ambasada Kraljevine Norveške u opštinama Batočina i Knić završen je ove nedelje. Proteklih godinu dana 20 mladih poljoprivrednika iz ovog dela Šumadije, iz pomoć stručnjaka, učilo je o marketingu i prodaji svojih proizvoda, izradi biznis plana i načinima plasiranja robe. Osim stručne, dobili su i jednokratnu finansijsku pomoć od 500 evra za kupovinu opreme koja im je potrebna za proizvodnju.

Međutim, učesnici projekta kažu da im je od novca bila važnija stručna pomoć i informacije. "Od tih 500 evra važnije mi je bilo da mi neko stručan pomogne savetima da li je zemlja dobra, kako da zasadim, kako da održavam kupinjak. Kraljevina Norveške je obezbedila agronoma na kog mogu da računam, što je velika podrška nama mladima", kaže Miloš Avramović (27) iz sela Dobrovodice kod Batočine.

Sistem mentorstva u poljoprivredi slabo organizovan

Miloš, kome je ovo prvi pokušaj bavljenja ozbiljnom proizvodnjom, oprezno je zasadio kupine na 30 ari porodičnog imanja. Ideja mu je da cela porodica živi od toga, jer njegovi roditelji ne rade. Proširiće kupinjak na još 20 ari, a agronomi ga savetuju da uporedo počne da gaji i maline. Njegov sledeći korak je da uradi špalir, održava zasad i čeka prvi rod.

"Na prvom mestu mi je da mi pomogne neko stručan jer sam nov u ovom poslu. Meni nije teško da radim ostale poslove. Kod nas je slabo organizovan taj sistem mentorstva u poljoprivredi, tako da su mladi koji nešto hoće da rade uglavnom prepušteni sami sebi. Informacije sam uglavnom tražio putem interneta, jer sam prvi u ovom kraju koji je zasadio kupine", dodaje Miloš.

Koliko je značajan mentor u poljoprivredi?

Olivera Nikolić, stručnjak za voćarstvo bila je mentor mladom Milošu u ovom projektu. Ona kaže da je njegov poduhvat pionirski u ovom kraju, jer niko do sada na podneblju opštine Batočina nije sadio kupinu, a gajenje ove kulture ima perspektivu, naročito u kombinaciji sa malinama.

Nedostatak hladnjača veliki problem

Najveći problem koji čeka Miloša je skladištenje ovog voća, jer u ovom delu Šumadije nema hladnjača za otkup. Olivera Nikolić kaže da to umanjuje konkurentnost proizvoda i da bi sledeći korak trebalo da bude izgradnja stanica za otkup i preradu voća.

"O tome bi sada trebalo da vode brigu nadležna ministarstva i lokalne samouprave, jer kao što smo videli, mladi na selu su raspoloženi da rade, uče i probaju nešto novo. Tako se proizvođačima daje šansa da budu manje zavisni od nekih interesnih grupacija", kaže Nikolić.

Pomoć i vaučer od 500 evra, mladi poljoprivrednici iskoristili su na različite načine. Uglavnom je to bilo za plasteničku proizvodnju, pumpe za navodnjavanje i sisteme kap po kap, zatim za muzilice, zasade borovnice. A Vladimir Mihajlović iz sela Milatovac je novac iskoristio za pravljenje sušare na solarni pogon. Iako malog kapaciteta, on je uz pomoć stručnjaka izračunao da bi mogao da zarađuje na tome, jer sušara ne troši dodatnu energiju i sama po sebi nije zahtevna za održavanje.

Foto: depositphotos.com; photo_oles