Ako ih oduvam sve - ispuniće mi se želja

Maslačak (Taraxacum officinale) je izdržljiva biljna vrsta iz porodice Asteraceae. Raste u krajevima umerene klime, na travnjacima, pored puteva, na obalama i drugim mestima sa vlažnim tlom. Izgled biljke zavisi od ekoloških uslova. Koren dostiže dužinu oko pola metra, tako da je maslačak, zahvaljujući korenovom sistemu, vrlo tolerantan prema spoljašnjim uslovima.

Eksperimenti čuvanja semenki

Stablo je uspravno, okruglo, šuplje, visine oko 20 centimetara i sadrži po jednu cvast. Listovi su izduženi, režnjeviti ili ne, grupisani u jednu lisnu rozetu. Cvetovi su jarko žute boje. Cela biljka je fotosenzitivna, što znači da se cvetovi zatvaraju sa zalaskom sunca ili kad je oblačno vreme. Period cvetanja je od aprila do oktobra. Kad plod sazri, semenke, snabdevene malim "propelerima", lako se raznose vetrom.

Eksperimenti su pokazali da ove semenke, kad se zakopaju u glinovitu ilovaču, gube sposobnost klijanja posle 12 godina, a kad se zakopaju u peskovitu ilovaču, onda gube sposobnost klijanja posle osam godina.

Ova biljka je od starih vremena poznata kao lekovita. Koren, list i cvet koriste se u narodnoj i savremenoj medicini. Bogat je gvožđem i kalijumom, vitaminima A i K i deluje kao snažan detoksikator. Poboljšava varenje, jača imunitet. Koren sadrži inulin, pa se koristi za čaj i tinkture koje stimulišu rad jetre, lučenje žuči, poboljšanje varenja, zdravlje creva i snižavanje holesterola. List deluje kao diuretik, pomaže izbacivanju viška tečnosti i smanjuje otoke.

Od svežeg lista pravi se salata korisna za krvnu sliku, a od cvetova sirup koji ublažava kašalj i bol u grlu i jača imunitet. Cvetovi takođe služe za bojenje uskršnjih jaja u žutu boju.

Ispunjena želja

O značaju i omiljenosti maslačka svedoče njegovim brojni narodni nazivi: radič, popina pogačica, žutinica, žućanik, žuto zelje, mljekača, mliječnik, milosavka, smetanka, popino gumno, italijanska salata, gubica itd. O ovoj biljci postoje mnoga ukorenjena verovanja. Sve tradicije povezuju ga sa Suncem. Prema jednoj legendi, maslačak je želeo da liči na Sunce, Mesec i zvezde. Želja mu se ispunila: cvet liči na Sunce, zreo plod na pun Mesec, a semenke, kad se dune u cvast, na zvezde.

Duvanje u zrelu njegovu cvast, tako da se seme razleti, takođe je staro i potiče iz keltske tradicije. Smatra se da se onom ko oduva semenke ispunjava želja. Ko uspe da ih oduva sve iz prvog pokušaja, to znači da mu je ljubav uzvraćena, ako ne uspe, znači da je draga osoba rezervisana i još nije spremna da nekome uzvrati ljubav. Oduvane semenke, opet po verovanju, nose misli i naklonost voljenoj osobi.

Maslačak nije samo prepoznatljivi ukras livada i polja - on je i ključan izvor hrane za pčele

Po drugom verovanju, broj preostalih semenki posle duvanja značio je koliko dece će devojka imati kad se uda. Za poljoprivrednike, ova biljka simbolizuje mir, toplinu doma, jedinstvo, nadu, leto i detinjstvo. Veruje se da doprinosi sreći i uspešnosti. Moguće je da je nekadašnjim pastirima maslačak služio kao orijentir, jer se cvetovi otvaraju sat posle izlaska sunca i zatvaraju pre sumraka.

Deca su ukrašavana cvetovima ove biljke, radi zdravlja i bogatstva, a venčići od nje pleteni su za velike praznike u toplijem delu godine, iz istog razloga.