Brani kuću od zmija, lisica i lopova?

Morka je pravi ukras salaša i seoskog dvorišta. Poreklom je iz oblasti južno od Sahare. Egipćani, antički Grci i Rimljani znali su za ovu živinu. U Evropu je stigla pre 13. veka, ali u početku je gajena kao ukrasna živina u manastirskim i dvorskim parkovima. Na seoska imanja Srednje Evrope stigla je, prema raspoloživim izvorima, u 19. veku od kada se gaji, prvenstveno u Panonskoj niziji.

Njeno meso se smatralo naročitom ponudom i izvozilo se stekavši tretman koje ima najređa pernata divljač. Na Karibima i u južnoj Francuskoj služi se kao delikates, a na vojvođanskim salašima, naročito od pojave etno turizma, supa ili čorba od morke je redovno na jelovniku.

Morkača, biserka ili misirka?

Ime "morka" ili "morkača" ukazuje da je domovina ove ptice negde iza mora - što je tačno. Drugo ime, "biserka" ukazuje na sitne bele tačkice na sjajnom perju crne, sive ili tamnoplave boje, koje se često nalazilo na ženskim šeširima. Još jedan naziv, "misirka", ukazuje na Misir, staro ime za Egipat, takođe tačno, jer je ova životinja zaista stigla iz egipatskih zemalja. Glava i vrat su goli, bez perja, snažne crvene, mrke ili plave boje, sa karakterističnom izraslinom na vrhu glave koja podseća na mali rog.

Živinarstvo u Srbiji: Povećati proizvodnju, a zadržati nisku cenu?

Vrsta ima snažne kandže, prilagođene grebanju po tlu i nalaženju hrane. To su svaštojedi, poješće svaku biljnu hranu koju im gazda ponudi, a i same će se snaći loveći insekte, gliste i mekušce. Najviše im odgovara topla stepska klima, otvorena travnata područja, a prija im i svako kultivisano poljoprivredno zemljište. U toku jake hladnoće potrebno im je topao prostor. Spremne su da se sklupčaju oko velikog psa ili neke druge životinje da bi im bilo toplije.

Otporna živina

Druželjubive su i formiraju jata od 20 - 30 jedinki. Radije trče nego što lete, ali, kad je potrebno, mogu da polete na kratkoj relaciji, čak i unazad. Mladunci mogu da potrče ubrzo pošto se izlegu. Kako god, u pitanju je otporna živina koja se isplati vlasniku i odgajivaču. U verovanjima srpskih poljoprivrednika nema mnogo rasprave o morki. Poznato je - i provereno - ubeđenje da ova ptica brani kuću od zmija, lisice i svakog lopova - što je razumljivo, jer ima tako snažan prodoran krik da razbudi ceo komšiluk, ali, niko se ne buni.

Navodno, ovim kričanjem one prenose "novosti" od jata do jata i dižu uzbunu u životinjskom svetu celog sela da je neko nepoznat i sa lošim namerama u blizini.

Fazančići napreduju - od štetočina ih čuva morka

Veruje se takođe da je supa i meso morke lekovito, zato spadaju u obaveznu ponudu za bolesnike i slabašnu decu. Supa je inače odlična, nešto tamnija od kokošije i jačeg ukusa. Meso bolje pokazuje svoje kvalitete u kuvanim jelima.

Jaja su manja od kokošijih i značajno tvrđa, zato su obavezna u toku uskršnjih praznika, kad je potrebno razbiti protivničko jaje. Međutim, ako se ova mala prevara primeti, borac koji je u borbu krenuo sa morčijim jajetom ima da istrpi sankcije.