Da li Nova godina donosi i nov način razmišljanja?

Bilo je to drugo vreme; optimizam se podrazumevao ili barem bio poželjan, a kukanje i crna proročanstva još nisu postala aktuelna.

Tako je to bilo i u Kikindi pre pedeset, šezdeset godina; novogodišnja euforija hvatala je sve, od male dece u vrtićima do njihovih deda i baka. Lokali su ukrašavani novogodišnjim svetlucavim stvarčicama; čestitke su prodavane u ogromnim količinama; kupovina je dostizala vrtoglave razmere, kalendari su štampani na tone, a čak bi se i u kancelarijama provukao poneki novogodišnji ukras, na primer, velika pahuljica od stiropora. Sindikalne proslave još su se organizovale u fabričkim menzama ukrašenim sjajnim papirnim trakama i pahuljicama, ali, sve popularniji bili su dočeci u lokalima.

Plesalo se i pevalo do zore, bila su zastupljena jela sa mnogo mesa, od pečene prasetine do roštilja i sarmi, a sve se završavalo jutarnjom kafom i opštim čestitanjem Nove godine, negde u prepodnevnim satima 1. januara. Žene su već stekle naviku da za ovu priliku šiju ili kupuju novu haljinu, a naročito da kod frizera naprave novu frizuru, potpuno otpornu na sve vremenske uslove. Ondašnje lokne, "trajnu" i "vodenu", kod kojih se kosa uvija na papilotne pa suši pod haubom uz dodatak nekih učvršćivača nepoznatih današnjoj kozmetologiji - ne bi rastopila ni poplava, a kamoli sneg i ostale atmosferske prilike.

"Najluđa noć u godini" pretvarala se u pravo ludilo - nije mogla da prođe bez preterivanja. Kao ni sada, uostalom. Upravo za Novu Godinu neki bi se zaljubili; neki bi "pošli", to jest, počeli javno da izlaze zajedno, a neki bi se posvađali uz bacanje stolica već na dočeku, bilo je, dakle, i skandala raznih vrsta. 

Sad zamislite jedan doček, i to baš Nove 1961. godine u Kikindi. Sneg do kolena, atmosfera prava novogodišnja, veselje svud. Štiklice sevaju, muzika se ori, na stolu sve po želji, oko stola nasmejana lica. Drugovi su već otkopčali dugmad na košuljama i diskretno popustili kaiševe za dve, tri rupe posle napada prasetine; drugarice su naručivale svoje omiljene pesme i plesale po stolovima. Novo leto je stiglo, obećavajući još bolju platu, veći standard, povoljnije kredite, letovanje u Makarskoj, a možda i u Splitu i ko zna kakve sve radosti i uspehe.

Poljupci i dobre želje pljuštali su sa svih strana. Upravo u takvoj atmosferi, moj otac, tada još dvadesettrogodišnjak, a već uveliko zaposlen I oženjen, izjavi, ničim izazvan (mislim, niko ga nije mučio), da je postao otac 26. decembra, a da još nije otišao da vidi dete. Zašto? Pa, zato što je - žensko. 

I danas mi je od srca žao što iz razumljivih razloga nisam mogla da prisustvujem ovom događaju i direktno izveštavam, nego prenosim ovako, prema priči koju sam čula od tate. Prvo je usledila ledena tišina, kao pred osobito jezivu scenu u horor filmu. Onda su sve žene u sali, bez izuzetka, bez obzira na godine, školsku spremu i unetu količinu alkohola, zavrištale u glas na mladog kolegu "je li, ti, ovakav, onakav, sram te bilo, ti da ne odeš da vidiš ćerku, na šta to liči, kakvi su to ostaci buržoaskog društva i načina razmišljanja, ukratko, odmah da si otišao!!!".

Danas postoje ženske grupe i organizacije koje uče žene solidarnosti i zalaganju za sebe, ali te Nove 1961. godine sve prisutne žene, bez ikakve obuke o ljudskim i dečjim pravima, odmah su se svrstale na stranu devojčice koju nisu ni poznavale, a koju njen otac nije hteo da vidi. Kad su žene rekle šta su imale, a imale su oho-ho, čak su se i muškarci saglasili da "stvarno nije u redu". I tako se moj tata, čim se otreznio (dakle, već 3. januara prepodne) skrušeno pojavio pod prozorima kuće svoje tašte. 

Od tada je mnogo vode proteklo kanalom Dunav-Tisa-Dunav, propalo nekoliko država u kojima sam živela, pa se, razumljivo, promenio, više puta, i način slavljenja i dočekivanja Nove godine. Jedino se nije promenilo očekivanje da ta Nova godina, kad već dolazi, za promenu donese i nešto dobro. Kako u gradu, tako i na selu, a najviše u našim glavama.

Tekst "Nove godine" objavljen je u "Kikindskim", krajem 2017., u rubrici "Kikindski nostalgični život"