Dan sretanja zime i leta: Pogled u nebo i zapaljena sveća

Danas (15.2.) je u Republici Srbiji Dan državnosti i za pravoslavne vernike veliki praznik Sretenje (Sretenje Gospodnje). Dan državnosti ustanovljen je 2002. godine u čast Prvog srpskog ustanka 1804. i prvog Ustava savremene Srbije iz 1835. godine.

U crkvenom kalendaru, praznik se slavi četrdeset dana posle Božića, u znak sećanja na biblijski događaj kad je Marija, mati Hristova, odnela malog Hrista u jerusalimski hram gde je doživeo (kao beba) da ga prisutni prepoznaju kao spasitelja i to javno izgovore. Za ovo je ubrzo čuo car, i, plašeći se za svoju vlast, postao ljude da malog Hrista ubiju. Međutim, porodica je već srećno izmakla u Egipat. Sretenje se, prema crkvenim izvorima, slavi još od doba cara Justinijana (od 544. godine).

Česta je slava kod Srba, ne samo kod porodica nego i organizacija.

Šta kažu verovanja?

Osim istorijskih i religijskih podataka, praznik Sretenje sadrži i narodna verovanja. Poljoprivredno stanovništvo smatra da se na današnji dan susreću zima i leto. Po svoj prilici, ovo tumačenje je veoma staro, toliko da bi moglo da pripada staroj prehrišćanskoj veri i veoma je duboko ukorenjeno. Ko će pobediti, tumači se na osnovu vremenskih prilika. Ako je sunčano, medved, kad izlazi iz pećine, vidi svoju senku, pobegne ponovo u pećinu i zima traje još šest nedelja.

Ako je oblačno, sneg ili kiša, medved, prema priči, odlazi u šumu da nađe nešto za jelo i hladan period će se uskoro okončati. Potpuno isti običaj, na isti dan, važi u većini evropskih zemalja osim što ulogu medveda igra jazavac, a u Sjedinjenim Američkim državama - mrmot.

Radovi u domaćinstvu

Zanimljivo je da seosko stanovništvo u davna vremena nije smatralo da proleće počinje 21. marta, nego je početak proleća smeštalo oko polovine meseca februara. Verovalo se da sveti Trifun (14. februara) već zabada ugarak u zemlju, te postaje malo toplije ili barem malo manje hladno. Zato poljoprivrednici, i kad slave i praznuju, gledaju da urade što više od svojih poslova. A u februaru ih ima baš mnogo.

Ako ovog dana bude oblačno, godina će biti rodna. Orežite bar jedan čokot i zalijte ga vinom

Vinograde valja nađubriti, izriljati zemlju za novi zasad, orezati lozu, ali ne odgrtati, jer uvek može ponovo da zahladni. Sa njiva treba odvesti višak vode ako ga ima. Ako vremenske prilike dopuštaju, počeće i oranje. Ko ima stoku, mora dobro da je hrani i timari za proleće. Podrum sa vinom i rakijom se pregleda, svaka duga i obruč, a burad sa vinom se dopunjavaju. Celo domaćinstvo, svaka zgrada i svaka delatnost u njemu pripremaju se za sezonu velikih radova.

Ko se bavi poljoprivredom, imaće posla i praznikom i za radni dan, bio minus ili prijatno vreme. Dva neradna dana za Novu godinu ili druge praznike poljoprivrednicima ne znače mnogo jer svakako rade svakodnevno i celodnevno.

Zaštita od groma i druge nesreće

Običaj je da se na Sretenje obavezno pale sveće, jer sveća zapaljena na ovaj dan štiti kuću od groma i svake druge nesreće. Posebno pravilo važi za devojke: koga prvo sretnu na Sretenje, kad krenu u crkvu ili posetu, onakav će im biti i muž, izgledom i karakterom.