Finska poljoprivreda: Početak mudrosti leži u prihvatanju realnosti

Zemljište Finske, zemlje evropskog severa, veći je deo godine okovano ledom, a vegetaciona sezona traje kratko. Ipak, oni ostvaruju dobre agrarne rezultate - štaviše, ova država nastoji da održi potpunu prehrambenu samoodrživost.

Dok ih leti krase dugi dani, zimski period donosi jednako duga mračna razdoblja.

"Početak mudrosti leži u prihvatanju realnosti", čuvena je izjava nekadašnjeg finskog predsednika Juha Kustija Paasikivija, koja verno opisuje njihov mentalitet. Koliko je ova poruka važna, svedoči natpis na spomeniku u centru Helsinkija, koji danas izgleda kao moderna metropola.

Ista filozofija dobro opisuje temelje Finske proizvodnje hrane. Oni su prihvatili činjenice, analizirali okruženje i pomoću tehnologije, discipline i pragmatičnog planiranja stvorili održiv sistem.

Realitet prostora

Reč je o ogromnoj zemlji, kojoj 70 odsto površine prekrivaju guste šume, a dobar deo otpada na hiljade jezera. Poljoprivredno zemljište čini tek ~10 odsto ukupne teritorije (oko 2,2 miliona hektara), a većinom je smešteno na jugu zemlje.

Broj farmi decenijama opada, pa danas u zemlji deluje oko 40.000 aktivnih poljoprivrednih gazdinstava. U godini njihovog pristupanja EU, 1995. godine bilo ih je više od 80.000, a koliko je velika promena zabeležena za manje od veka, svedoči podatak da ih je 1950. u Finskoj bilo 465.655.

Modernizacija i ukrupnjavanje doveli su do toga da se prosečna finska farma danas proteže na 53 hektara, a čak 93 odsto njih je u vlasništvu porodica koje se često, osim obrade zemlje, bave i šumarstvom i drugim delatnostima - održavanjem puteva, turizmom i sl.

Finci se čine povučeni, nenametljivi i pragmatični. Cene privatnost. Njihovo društvo izgrađeno je na međusobnom poverenju i uvažavanju. Zato se ističu visokim nivoom poverenja, kako prema sugrađanima, tako i prema institucijama.

Klasično selo kakvo mi poznajemo, u Finskoj nisam video. Ili je urbana sredina, ili ruralni prostor u kojem se poljoprivredna domaćinstva nalaze raštrkana na svakih nekoliko kilometara. Tipične skandinavske crvene kuće, magacini, silosi, okružene su oranicama i šumama.

Baš poput nas, Finci baštine tradiciju posedovanja vikendica, brojni imaju vlastitu kućicu uz more ili jezero u kojem provode praznike.

Sauna je deo njihove tradicije, više ih je od tri milijuna u ovoj zemlji.

Stočarstvo i ovas stubovi proizvodnje

Finci su fokus poljoprivrede usmerili na ono u čemu mogu biti najbolji. Njihov ukupni godišnji poljoprivredni rezultat iznosi oko 5 milijardi evra, a taj volumen je ostao stabilan kroz godine uprkos smanjenju broja farmera. Više od polovine tog iznosa odnosi se na stočarstvo, koje se na talasu sistema subvencija seli prema severu zemlje.

U ratarstvu, gotovo polovinu obradivih površina koriste za uzgoj žitarica koje dobro podnose hladniju klimu. Finski ovas važi za jedan od najkvalitetnijih na svetu, zbog čega su postali jedan od vodećih globalnih izvoznika. Hladna klima prirodno smanjuje broj štetočina, što je omogućilo i razvoj ekološke poljoprivrede, koja učestvuje na više od 14 odsto ukupnih površina.

Mladi krompir im je glavni fokus prihoda, cene do 2 evra po kilogramu

Svetski su lider u proizvodnji i izvozu kima.

Šta nedostaje, to se uvozi?

Uvoze namirnice koje im klima ne dozvoljava da proizvedu: voće, vino, povrće i velike količine sirove kafe, budući da su među najvećim potrošačima po glavi stanovnika globalno.

Statistike pokazuju da Finci piju više nego dvostruko više kafe od nas, ali ju, češće konzumiraju kod kuće ili na poslu, nego u kafićima.

Sa druge strane, u izvozu dominiraju proizvodi visoke dodate vrijednosti: sirevi i maslac, meso, ovas, votka te slatkiši.

Snažna industrija

Nokia, Fiskars, Kone ili Wolt globalno su prepoznatljiva imena finske industrije, a našim poljoprivrednicima dobro su poznati Valtra traktori, jer iz njihove fabrike u mestu Suolahti na polja godišnje izađe oko 10.000 komada. Svaki četvrti novo-prodati traktor ovde je domaći, Valtrin.

Finski poljoprivrednici zimi, kad je manje posla na imanjima, opštinama i gradovima, obavljaju čišćenje snega i održavanje puteva.

Nije u novcu sve

Finska već osmu godinu zaredom predvodi popis Svetskog izveštaja o sreći, koji objavljuje Centar za istraživanje blagostanja Univerziteta Oksford u saradnji s Gallupom i UN-ovom Mrežom za rešenja održivog razvoja.

Ovaj izveštaj koji uzima u obzir BDP po glavi stanovnika, nivo socijalne podrške, očekivani zdrav životni vek, slobode životnih izbora, velikodušnost i percepciju korupcije pokazuje da je za lično zadovoljstvo potrebno kreirati zdrav društveni okvir.

Prosečna bruto plata u Finskoj je gotovo 4.000EUR-a, medijalna oko 3.500EUR-a

Deca kupuju imanja od roditelja

Nasleđivanje i generacijski prenos imanja u Finskoj su zakonski uređeni procesi. Budući da su finske farme u većini slučajeva u porodičnom vlasništvu, cilj države je da osigura da se farme ne komadaju, već da ostanu ekonomske celine sposobne za konkurentnu proizvodnju.

Proces se retko prepušta "klasičnom" nasleđivanju nakon smrti vlasnika, već se u većini slučajeva planira i sprovodi unapred, tokom života starijih vlasnika.

Finski poljoprivrednici obično prenose farmu na naslednika dok su još aktivni, najčešće prodajom u porodici. Naslednik (najčešće jedno od dece) kupuje farmu od roditelja, ali po nižoj ceni od tržišne (npr. 60 odsto od procenjene vrednosti).

Roditelji mogu prepisati farmu nasledniku kao poklon ili kombinaciju poklona i prodaje, ali tu na scenu stupaju porezi, sa nekim izuzećima za agrar. Da bi naslednik dobio smanjenje poreza na nasleđe mora nastaviti aktivno da vodi poljoprivrednu i/ili šumarsku proizvodnju na toj farmi i ne sme da je proda niti prenameni u idućih 5 godina.

Kiitos Suomi!