Hapšenja u Upravi za agrarna plaćanja - šta dalje?

"Kao što je to bio i do sada slučaj, beskompromisna borba protiv pronevera i nulta tolerancija za svaki oblik zloupotrebe se nastavlja i važiće za svakoga. U cilju dalje zaštite svakog poljoprivrednog proizvođača i njihovog prava da dobiju zakonom predviđene subvencije Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nastaviće sa punom podrškom nadležnim organima Ministarstva unutrašnjih poslova u otkrivanju svake vrste zloupotreba".

Da li je ovo vama dovoljno?

Reč je o saopštenju Ministarstva poljoprivrede nakon hapšenja direktora Žarka Radata i službenika Uprave za agrarna plaćanja zbog primanje mita i onih koji su novac davali, a sve po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal. Inače, kako je MUP saopštio "sumnja se da su Ž.R, D.V, B.Ž. i V.D. od šest poljoprivrednika iz Vojvodine, koji su podnosili zahteve Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede za ostvarivanje podsticaja u poljoprivredi, primali novac u određenom procentu od visine novčanog iznosa podsticaja. Na taj način oni su, kako se sumnja, u decembru 2018. godine od ovih poljoprivrednika primili oko 1,6 miliona dinara, kako bi im omogućili da nakon formalno sprovedenog postupka ostvare pravo na dobijanje sredstava podsticaja".

Više od 24 sata od hapšenja, osim šture informacije, gotovo da nema značajnije reakcije u medijima na ovu brljotinu. I šta sad? Sve će se završiti po onoj narodnoj "pojeo vuk magarca"? Da li možemo da ignorišemo činjenicu da je je uhapšen jedan od najbližih saradnika ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića? Da li je ovde reč o personalnom ili sistemskom problemu?

"Šuškom" podstakni podsticaje

Realno, koliko dugo u okruženju slušate da je potrebno da "podmažete" da bi dobili državni dinar? Mesecima. Godinama. Ako se takvim tvrdnjama do sad mogla lepiti etiketa "spekulacija", od sada više ne može.  Naravno, prvo bi trebalo da sačekamo da sud prihvati navode tužilaštva. Ali kako narod kaže "gde ima dima, ima i vatre". A oni koji pošteno rade, redovno se načekaju da bi došli do državnog dinara. 

Šta seljaku znači "veći agrarni budžet"?

A šta će biti sa IPARDOM?

Ako nam Brisel i progleda kroz prste, kada je reč o novcu naših poreskih obveznika, šta mislite kako će biti oprezan kada je reč o građanima EU iz čijih džepova bi trebalo da se pomogne razvoj našeg agrara? Da podsetim da bi Uprava za agrarna plaćanja, u priči oko IPARDA, trebalo da prihvati EU novac, da iskontroliše kako će biti upotrebljen i da ga na kraju distribuira krajnjim korisnicima. I sada doživimo da je direktor te institucije uhapšen. Kakav autogol! A šta ćemo sa poverenjem? U poslovnom svetu, čiji deo želimo da postanemo, vama se veruje dok poverenje ne izigrate. A kada se to desi, gotovo da nikada ne možete da se "resetujete na fabričko podešavanje". Tj. na početnu poziciju. Setite se samo koliko smo čekali da IPARD zaživi u Srbiji? Više od pet godina. 

Šta dalje?

Ako postoji dobra volja, učinjena šteta može da se sanira. Detektovati problem i potom ga sanirati. Ali je potrebno vreme. Više transparentosti u radu Ministarstva bi svakako dobrodošlo. I cela Vlada, a naročito Ministarstvo finasija, trebalo bi na listi prioriteta da agrar podignu za jednu lestvicu. Ovakve situacije se ne rešavaju saopštenjima. Već konkretnim delima. Jedno od prvih svakako bi mogao da bude "plavi dizel". To bi trebalo da im kažu savetnici za "krizni marketing". Pod pretpostavkom da ih imaju. A da ih ovi drugi slušaju.