Istorija jabuke, lala, kanabisa i krompira - i ljudske žudnje koja ih je proširila svetom

Lalomanija bila je to velika špekulativna groznica u Holandiji u 17. veku, kada su cene retkih lukovica lala dostizale neverovatne iznose. Na vrhuncu manije pojedine su vredile koliko i kuća, a trgovalo se i onima koje još nisu bile izvađene iz zemlje. U februaru 1637. godine potražnja je naglo pala, a cene su se urušile, čime je nastala priča o jednom od prvih velikih finansijskih „balona“.

Ipak, savremeni istoričari upozoravaju da je popularna verzija priče preterana. Nema dokaza da je čitava holandska privreda bila uništena niti da su hiljade ljudi bankrotirale. Zanimljivo je da su neki od najcenjenijih prugastih lala zapravo bili zaraženi biljnim virusom koji je izazivao njihove neobične šare.

O ovoj epizodi snimljen je i film, istorijsko-ljubavni, a ne dokumentarni "Doba lala".

Kada je cveće postalo opsesija

Ali ludilo za cvećem tu nije stalo. Nakon lala, nova pomodna biljka postao je zumbul. Od 1720. do 1736. godine razvila se velika trgovina i špekulacija, a postojale su čak i posebno ukrašene keramičke posude za njegov uzgoj u kući.

U 19. veku na red su došle orhideje. Bogati Britanci slali su lovce na biljke u džungle Južne Amerike i Azije u potrazi za retkim vrstama. Kolekcionari su se takmičili ko će imati egzotičniju, a jedan aristokrata je 1821. godine za jednu orhideju platio 100 funti, što se danas procenjuje na oko 10.000 funti. Ili kod nas, s ove strane kanala, 11.640 evra.

Orhideje su imale i važnu ulogu u nauci. Vrsta sa nektarijem dugim oko 30 centimetara nadahnula je Čarlsa Darvina da predvidi postojanje insekta sa jednako dugim rilcem koji bi mogao da je oprašuje. Nekoliko decenija kasnije takav oprašivač je zaista pronađen.

Od 1850-ih viktorijansku Britaniju zahvatila je pteridomanija, opsesija papratima. Ljudi su sakupljali divlje vrste, stvarali kolekcije i putovali u potrazi za retkim primercima. Sam izraz pteridomanija 1855. godine skovao je prirodnjak Čarls Kingsli.

Ali, šta ako biljke nisu samo nemi stanovnici sveta kojima je čovek tokom hiljada godina nametao svoju volju? Šta ako je priča zapravo obrnuta – šta ako su neke od najuspešnijih biljaka na Zemlji upravo one koje su naučile da iskoriste čoveka za sopstveno širenje?

Evolucija i pripitomljavanje

Tim pitanjem počinje dokumentarni film "Botanika žudnje" (The Botany of Desire), snimljen prema istoimenoj knjizi američkog pisca i publiciste Majkla Polana. Dokumentarni film iz 2009. godine govori o četiri naizgled obične biljke – jabuci, lali, kanabisu i krompiru - ali zapravo istražuje ljudske želje, evoluciju, trgovinu i pripitomljavanje.

Polan polazi od jednostavne ideje. Ljudi vole da misle da kontrolišu biljke. Sejemo ih, sadimo, razmnožavamo i prenosimo širom sveta. Ali, ako nam daju nešto što veoma želimo, zauzvrat ih štitimo i širimo. U tom smislu čovek postaje sredstvo njihovog širenja.

Sličan odnos postoji između cveta i pčele. Pčela dolazi po nektar i polen, uverena da koristi cvet za sopstvene potrebe, dok je cvet zapravo „nagovara“ da poseti drugi i tako prenese njegov polen. Polan taj odnos koristi kao metaforu za ljudsku istoriju s biljkama. Možda smo i mi poput pčela - uzimamo ono što nam je potrebno, a pritom nesvesno pomažemo biljkama da se šire.

Jabuka koju danas poznajemo nije nastala u evropskim voćnjacima. Njeni preci potiču iz centralne Azije, naročito sa područja današnjeg Kazahstana, odakle je uz pomoć životinja i ljudi krenula na put oko sveta.

Dokumentarni film pritom ruši legendu o Johnny-ju Appleseed-u. Džon Čepmen je zaista postojao, ali je uglavnom sadio stabla iz semena, čiji plodovi nisu nužno bili kvalitetni, ali su bili pogodni za proizvodnju sajdera. Nije tako širio samo jabuke, već biljku koja je ljudima nudila hranu, slatkoću i alkohol, a oni su je zauzvrat širili svetom.

Biljka koja nas je nahranila

Lala je možda najjasniji primer Polanove teze. Njena lepota je u Holandiji 17. veka stvorila pravu pomamu, već pomenutu lalomaniju, a retke lukovice postale su statusni simbol i predmet špekulacije. Lala nije morala ništa da radi. Bilo je dovoljno da bude lepa. Čovek ju je preneo preko kontinenata, uzgajao različite oblike i razmnožavao, a ljudska želja stvorila je tržište oko njene lukovice.

Treća priča vodi ka kanabisu i ljudskoj želji za promenom svesti. Ljudi su hiljadama godina tragali za biljkama koje mogu da promene način na koji doživljavaju svet. Zahvaljujući toj potrebi kanabis se proširio daleko izvan područja iz kojih potiče, a ljudi su zbog njega spremni da ulažu novac, vreme i trud, pa u pojedinim periodima i da rizikuju slobodu.

Priča o jednoj od najvećih transformacija moderne poljoprivrede, ali i o ceni takvog napretka

A onda dolazi krompir - najmanje romantičan, ali možda najvažniji deo priče.

Potiče iz Južne Amerike, a nakon dolaska u Evropu postao je jedna od najvažnijih prehrambenih biljaka. Polan ga povezuje s ljudskom željom za kontrolom: želimo biljku koja daje predvidljiv prinos i može da nahrani što više ljudi. Ali upravo takva kontrola može stvoriti ranjivost. Najpoznatiji je primer velika irska glad sredinom 19. veka, kada je stanovništvo postalo izrazito zavisno od krompira, a proizvodnja od malog broja genetski sličnih sorti. Kada je bolest pogodila usev, posledice su bile katastrofalne.

Sličan paradoks postoji i danas. Industrija želi savršeno ujednačen krompir, pravilnog oblika i veličine, ali oslanjanje na mali broj poželjnih sorti može povećati ranjivost proizvodnje.

Ko zapravo pripitomljava koga?

Tu se priča vraća na osnovno Polanovo pitanje. Mi smo promenili biljke, odabrali one koje su nam korisne i proširili ih svetom. Ali biljke su istovremeno promenile nas.

Jabuka nas je privukla slatkoćom. Lala lepotom. Kanabis sposobnošću da promeni svest. Krompir obećanjem sigurnog izvora hrane.

Za svaku od tih ljudskih želja biljke su ponudile nagradu, a mi smo ih zauzvrat proširili gotovo po čitavoj planeti. Možda smo sve vreme mislili da smo mi odabrali biljke. Možda su, barem neke od njih, zapravo one odabrale nas.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor