Priča o jednoj od najvećih transformacija moderne poljoprivrede, ali i o ceni takvog napretka

Ako ste jedan od onih ljudi koji na svet gledaju s pesimizmom, što s obzirom na probleme sa kojima se čovečanstvo suočava nije teško razumeti, imam za vas idealno štivo. Ratovi, klimatske promene, siromaštvo, glad i bolesti lako stvaraju sliku sveta koji postaje sve gori. Međutim, naše predrasude često utiču na to kako tumačimo ono što se oko nas događa.

Hans Rosling, Ola Rosling i Ana Rosling Renlund u knjizi "Faktologija" pokazuju koliko se naše razumevanje sveta razlikuje od stvarnih podataka. Knjiga pritom ne govori samo o tome kako pogrešno čitamo statistiku, već i zašto nam je prirodno da verujemo da svet ide u sve gorem pravcu.

Autori kroz brojne primere pokazuju da su negativne vesti i ukorenjene predrasude često jače od stvarnih podataka.

Velika trka za više hrane

U jednom od poglavlja autori se osvrću na teoriju Tomasa Maltusa, engleskog ekonomiste i demografa iz 18. veka, koji je upozoravao da će stanovništvo rasti brže od proizvodnje hrane, što bi moglo da dovede do gladi.

Ali dogodilo se nešto drugo: poljoprivredna produktivnost snažno je porasla. Knjiga taj preokret povezuje sa razvojem đubriva, semena i mehanizacije, a jedan od ljudi koji su mu najviše doprineli bio je američki naučnik Norman Borlog.

Upravo je njemu posvećen dokumentarni film "Čovek koji je pokušao da nahrani svet" (The Man Who Tried to Feed the World) iz 2022. godine, koji je režirao Rob Repli. Kroz njegov život i rad, dokumentarac govori o jednoj od najvećih transformacija moderne poljoprivrede, ali i o ceni koju je takav napredak imao.

Dokumentarni film počinje njegovom mladošću, siromaštvom i iskustvom američkog Srednjeg zapada tokom Velike depresije. Dakle, Borlog je odrastao na farmi u Ajovi, u vreme kada poljoprivreda nije bila samo privredna delatnost, već pitanje preživljavanja. Suša, oluje prašine i najezde skakavaca ostavili su dubok trag na njegovoj generaciji. Kao mladić odlazi na studije u Mineapolis, a njegova životna priča se postepeno pomera od porodičnog gazdinstva ka nauci.

No, priča ne ostaje samo na njegovoj biografiji. U decenijama nakon Drugog svetskog rata svet se suočava sa velikim izazovom. Broj stanovnika brzo raste, a poljoprivreda mora da pronađe način kako da proizvede dovoljno hrane za sve veći broj ljudi.

Sudar nauke i stvarnosti

U središtu je njegov rad na pšenici. Pristup je za svoje vreme bio radikalan. Umesto prilagođavanja proizvodnje postojećim uslovima, pokušavao je da stvori biljke koje će omogućiti znatno veće prinose. Razvija nove sorte pšenice, ukršta različite linije i ubrzava proces oplemenjivanja. Nije prikazan kao čovek velikih reči, već kao tvrdoglavi praktičar koji želi da vidi rezultat na njivi.

Posebno mesto zauzima njegov odlazak u Meksiko, gde postavlja temelje kasnijeg uspeha. Međutim, pravi dramatični deo priče počinje kada se fokus seli ka Indiji. Zemlja suočena sa ozbiljnim problemima u proizvodnji hrane traži rešenje, a Borlog dobija priliku da primeni ono na čemu je radio decenijama. Više nema oglednih parcela i naučnih rasprava. Sada su u pitanju milioni ljudi.

Njegov rad tako prestaje da bude samo priča o genetici biljaka i postaje priča o tome šta se događa kada jedna poljoprivredna tehnologija promeni društvo.

Zašto plaćamo visoku cenu sve veće proizvodnje mleka?

No, širenje Zelene revolucije otvorilo je i druga pitanja. Visoki prinosi nisu dolazili sami od sebe. Novi usevi zahtevali su đubrivo, vodu i druga ulaganja. Time se otvorilo pitanje kome takva poljoprivreda zapravo najviše koristi.

To je verovatno i najveća vrednost dokumentarnog filma. Borlog nije prikazan ni kao nepogrešivi spasitelj čovečanstva ni kao krivac za sve probleme moderne poljoprivrede. Između ta dva ekstrema ostaje čovek sa vrlo jednostavnom idejom: ako ljudi gladuju, proizvedimo više hrane. Tek kasnije postaje jasno koliko je složena cena takvog rešenja.

Nobelova nagrada za mir

Posebno su upečatljivi arhivski snimci iz vremena kada postaje svetski poznat. Čovek koji je decenijama radio relativno daleko od reflektora odjednom postaje simbol borbe protiv gladi. Prikazan je i trenutak kada 1970. godine dobija Nobelovu nagradu za mir, ali se istovremeno podseća da međunarodno priznanje nije značilo kraj rasprave o njegovom nasleđu.

Na kraju ostaje pitanje: šta se događa kada čovek uspe da reši jedan veliki problem, ali rešenje istovremeno proizvede nove? Upravo zbog toga dokumentarni film nije zanimljiv samo onima koje zanimaju istorija poljoprivrede ili nauka. Govori o veri u tehnološki napredak, granicama takvog pristupa i ceni koju društvo ponekad počinje da shvata tek decenijama kasnije.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor