Ko ne ume da isplete venac, pa ga kupuje na pijaci ili od veštih pletilja, nema da se cenjka, nego da odmah istrese sumu koju prodavac traži.
Danas je Ivanjdan. Praznik se pravilno zove rođenje svetog Jovana Krstitelja, savremenika, rođaka i kuma Hristovog, ali, mnogi ovo ime i ne znaju. Praznuju ga pravoslavci, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih konfesija, naravno po različitim kalendarima i uz različit raspored službe u crkvi. Međutim, uz Ivanjdan se provuklo toliko običaja koji potiču iz predhrišćanske religije, da ovaj dan ostaje pravi izazov za etnologe.
Na prvom mestu, tu su venci od žutog cveća koje se upravo i zove "ivanjsko cveće" i cveta baš u ovo doba godine. Vence pletu devojke i žene, uplićući razne vrste sezonskog cveća i lekovitog bilja. Ovom poslu je u nekim krajevima posvećena cela noć pred praznik, sa devojačkim okupljanjem u šumi, gde se pale ivanjdanske vatre i igra i peva do svitanja
Devojke venac stavljaju na glavu i nose celog dana, a uveče gledaju da ga ubace u tekuću vodu, uz naređenje "plivaj plivče moj zeleni venče/i doplovi do (na primer) Vukove majke". Ovaj običaj beleži Vuk St. Karadžić, dakle, venac je imao zadatak da stigne do majke onog momka za koga devojka želi da se uda i nekako je podseti da joj je vreme da ženi sina.
Ivanjdanski venci - zašto se upliću lekovite biljke, žitarice i beli luk?
Pre nego što baci venac u vodu, devojka je dužna da kroz venac pogleda željenog momka "ali tako da on nju ne vidi". Navodno je ovaj običaj veoma efikasan i momak, koga je devojka pogledala kroz ivanjski venac ima da se zaljubi u nju tako da je odmah zaprosi. Žene koje žele decu plele su veći venac, pa se nekoliko puta provlačile kroz njega.
Na Ivanjdan je, po verovanju, veoma zdravo okupati se u reci ili jezeru, jer voda će odneti sve bolesti, uroke i ostale nevidljive zle sile. Svim biljkama koje spadaju u venac pripisivana je velika moć lečenja, sve do sledećeg leta.
Ko je malo bolje pogledao po ovdašnjim selima, video je u svakom domaćinstvu iznad ulaznih vrata ili na prednjem zabatu kuće veliki klin, koji služi upravo zato da se na njega nakači ivanjski venac, nov, sveže ispleten. Njegova dužnost je da čuva kuću i sve u njoj, zdravlje i svaku blagodet ukućana.
"A šta fali onom vencu od prošle godine“, navodno je pitao jedan mladi domaćin, nedovoljno upućen u tradiciju.
Ta rečenica je ostala kao uzrečica i povod za veliko zgražanje, odmahivanje glavom i nezadovoljno coktanje usnama kod onih koji su običaj bolje poznavali.
Ko ne ume da isplete venac, pa ga kupuje na pijaci ili od veštih pletilja, nema da se cenjka, nego da odmah istrese sumu koju prodavac traži, inače će da ga "bije maler" do sledećeg Ivanjdana. Ovo je, nema sumnje, novije verovanje, nastalo u gradovima - jer u selima nije bilo osobe koja ne ume sama da isplete venac, to je znalo svako dete.
Na ovaj veliki praznik ljudi se bratime, okumljuju, posećuju prijatelje, ne radi se nikakav težak niti prljav posao. Čak se i poljoprivrednici uzdržavaju od svojih uobičajenih obaveza nastojeći da dan provedu u prijatnim aktivnostima. Naročito je strog običaj za vinogradare, oni sedam dana ne smeju ni da uđu u vinograd.
Tagovi
Autorka
