Jabuka - za zdravlje, veridbu i poštovanje?

 Od Irske do Turske i od Švedske do Grčke, svi evropski narodi imaju verovanja i običaje u kojima je jabuka nezaobilazna. Prvenstveno su u pitanju običaji koji se tiču ljubavi, braka i zdravlja. Ipak, ovo voće nije autohtona evropska vrsta kako obično smatramo: prvi put odgajena u drevnoj Mesopotamiji, uz malu pomoć Rimljana u doba njihovih osvajanja, raširila se po celoj Evropi, tako davno da se u međuvremenu potpuno odomaćila.

Verovanja i običaji

U Srbiji čak 19 odsto ukupne voćarske proizvodnje su jabuke, a od prvih zabeleženih narodnih verovanja u Srbiji, mnoga se odnose upravo na nju. U najstarijim šaljivim i ljubavnim pesmama i bajkama spominju se jabuka divljakinja, zelenika, sladunka koja podstiče ljubav, one rumene i zlatne koje kraljević čuva da ih ne pokradu devojke pretvorene u paunice. Iz jabuke može da se izleže vila; plod se poklanja porodilji, da joj dete bude napredno kao ovo voće; pred velike praznike ukućani se umivaju vodom u kojoj je prenoćila velika rumena jabuka, kako bi bili zaštićeni od "zlih očiju"; a svaki poljoprivrednik, čak i onaj koji se ne bavi njenim uzgojem, gleda da u blizini kuće ima bar dva, tri stabla ove voćke u rodu, radi zdravlja.

Kad se oberu, ostavi se bar nekoliko plodova na drvetu, kako bi i sledeća berba bila obilna. U verovanjima koja se tiču ljubavi jabuka je obavezna: ako devojka hoće da u snu vidi "suđenika" (budućeg muža) treba samo pod jastuk da stavi jabuku. Momak poklanja devojci plod i ako ona prihvati, mogu da počnu formalnosti koje prethode venčanju. Sam običaj veridbe u Banatu i drugim krajevima doslovno se donedavno zvao "jabuka", jer su budući svekar i svekrva poklanjali devojci jabuku u koju bi zadenuli srebrn ili čak zlatan novac.

Za zdravlje duha i tela

Pred jabukom bi preci zastajali, a poneki bi skinuli i kapu. Ne seče se radi ogreva ili za neku drugu svrhu dok se potpuno ne osuši - ako bi neko posekao drvo koje još rađa, ono bi moglo da mu se osveti, bacajući "senku" na njegovu kuću, pa bi se počinilac razboleo. Sve ovo upućuje na ozbiljan kult u davnim verovanjima, a ovo poštovanje nije nestalo ni u današnje vreme, iako većina stanovništva ne zna poreklo običaja.  

Zašto su se naši preci prema drvetu kruške odnosili s poštovanjem?

Dr Jovan Tucakov i Vasa Pelagić u svojim istraživanjima narodne medicine ne mogu dovoljno da nahvale jabuku kao prijatno, efikasno i dostupno medicinsko sredstvo. Kad se redovno koristi u ishrani, obezbeđuje potrebnu količinu gvožđa u organizmu; reguliše pritisak; potpomaže varenje, olakšava mršavljenje i doprinosi boljem raspoloženju. Od davnina se smatra sredstvom za čišćenje zuba, održavanje svežeg daha, lepog tena i opšte otpornosti organizma. Najbolja je sveža, onakva kako je ubrana sa stabla, ali, korisna je i kuvana ili pečena u rerni. Pelagić čak preporučuje da se ovako pripremljena jabuka servira uz meso, "najmanje dva puta nedeljno".

Oljuštena i osušena kora, peteljka i loža sa semenkama služe za pripremu prijatnog umirujućeg čaja, a ceo plod se koristi za kompot, pekmez, ili rakiju jabukovaču. Stari i novi autoriteti za zdravlje slažu se u mišljenju da je treba jesti što češće, po mogućnosti i svakodnevno, ne može da naškodi.