Jagoda - za jačanje srca, ali i neplanirane i neočekivane trudnoće?

Jagoda, biljka iz porodice ruža, raste na svim kontinentima, ljudski rod gaji preko 20.000 vrsta, a nemaju sve crvene plodove kakve poznajemo, ima ih belih, tamnoljubičastih i žutih. Povoljno deluju na zdravlje u svakom pogledu, sadrže visoke vrednosti C vitamina, mangana i folne kiseline (vitamin B9), manje kalijuma, gvožđa, bakra, magnezijuma, fosfora i vitamina K, E i B6.

Pošto im je glavni sastojak voda, niskokalorične su pa mogu da ih jedu i svi koji žele da smanje kilažu. U narodnoj medicini cenjene su kao moćno sredstvo za jačanje srca, imuniteta protiv raznih upala, a svakako za lep ten, svež dah i osmeh. Čak im se pripisuju antidepresivna i afrodizijska svojstva.

Najzdravije su kad se jedu onakve kakve jesu, sazrele, ubrane i oprane, ali, mnoge završe u kolačima, kremovima, sokovima, slatku, pekmezu ili, ponekad, u rakiji. Liker od jagoda u jakoj rakiji, koji odstoji šest nedelja na tamnom mestu, poznat je još iz srednjevekovnih zbirki recepata, a pravi se i danas, naročito u porodicama koje gaje ovo atraktivno, ukusno, mirisno i vrlo traženo voće.  

Od Here i Nerona do neočekivanih trudnoća

Poreklo jagode nije izvesno. Kako izgleda, rasla je u šumama starog sveta hiljadama godina pre nego što su poljoprivrednici počeli da je gaje, to jest, oduvek je živela ovde, nije doneta ni od kuda. Tada je imala sasvim sitne slatke plodove, da bi vremenom i ukrštanjem nastale izuzetno lepe i krupne vrste. U "Ilijadi" Hera i Afrodita nose minđuše "jagodi podobne", to jest u obliku ovog voća, a u antičkom Rimu car Neron i ostali moćnici rado su jeli sveže jagode u gustom rashlađenom kremu od žumanaca i meda.

U doba velikog progona veštica u Evropi jagoda je smatrana oruđem čarobnjaka, jer njen list i plod liče na ljudsko srce. Zbog istog razloga, pripisuje joj se moć da utiče na ljubav. U skandinavskim sagama glavna junakinja zatrudni kad pojede plod jagode, pre datuma kad se ovo voće prvi put stavlja na sto. Izgleda je jagoda, ni kriva ni dužna, služila kao objašnjenje za mnoge neplanirane i neočekivane trudnoće. U nekim delovima Srbije, naprotiv, trudnica, prema verovanju, ne sme da jede jagode jer će se na detetovoj koži pojaviti crvene mrlje.

Nežno voće ljubavi

Po drugom verovanju, dovoljno je da dvoje podele jagodu i zaljubiće se jedno u drugo. Ovo voće opevano je u pesmama i na razne načine ovekovečeno u umetnosti. U Banatu se peva, kad tamburaši zorom prate kući pijanog gosta:

"Ovim šorom, jagodo, ovim šorom, jagodice, ovim šorom devojaka nema. Što imalo, jagodo, što imalo, jagodice, što imalo, sve se poudalo."

Postoji prezime Jagodić, do nedavno je aktuelno bilo i žensko ime Jagoda, iz serije "Ljubav na seoski način", a zanimljivo je da većina evropskih naroda ima imena i prezimena koja upućuju na jagodu. Fransoa Frezije, francuski naučnik i istraživač, koji je 1714. našao u Čileu i odande doneo u Evropu jednu visokorađajuću sortu jagoda, nosio je prezime koje na francuskom jeziku znači - jagoda. 

Nežno voće ljubavi dobro podnosi skladištenje i transport, ali zahteva i uslove. Dovoljno je doneti od marketa do kuće jagode u neodgovarajućem pakovanju, pa da se pretvore u crvenu kašu koja ostavlja trajne mrlje na svakoj tkanini koju dotakne. Osetljive su bukvalno na dodir, zato spadaju u prve kulture koje su poljoprivrednici gajili u toplim lejama i plastenicima. Takođe, lako poprime miris drugih namirnica, zato se uvek odlažu posebno, a ima i ljudi koji od jagoda dobijaju alergiju, koja srećom brzo prolazi, po pravilu bez posledica.