• Veganstvo
  • 19.04.2018. 18:30

Kad krava postane crpilište mleka i traka za proizvodnju teladi - nastupa veganstvo

Veganski pokret je iz godine u godinu sve jači. Ko je "kriv"? Uticaj medija, svesnost o važnosti zaštite prirode i sopstvenog zdravlja.

Foto: Pixabay/freestocks-photos
  • 1.363
  • 238
  • 1

"Veganska revolucija biće jedna od najvećih revolucija", nedavno su mi rekle komšinice, koje su veganke već godinama i nekako mi se čini da su potpuno u pravu. Veganstvo već duže vreme nije samo hir pojedinaca i obeležje ljubitelja životinja. 

O ovom načinu prehrane, koji isključuje, ne samo meso, nego i svu hranu životinjskog porekla, pa čak i hranu uzgojenu pomoću, na primer, đubriva koje nastaje na farmama u kojima se neetično postupa sa životinjama, kao i naravno, nošenje odeće i obuće izrađene od delova životinja, razmišlja sve više ljudi. Sve više ljudi, koji brinu o zdravlju, klimatskim promenama i na kraju, što je i glavni razlog veganstva - dobrobiti životinja.

Veliki uticaj medija

Jedan od glavnih pokretača ovog trenda je ogroman broj informacija dostupnih na internetu, koje motivišu ljude da započnu promene u pristupu hrani i prirodi, a jedan od najboljih primera je dokumentarni film Cowspiracy. Osim uticaja medija, tu su i kampanje o potrebi češćeg konzumiranja voća i povrća. Takođe, primećuju se i kulturološke promene među milenijalcima koji su vrlo osetljivi na pravdu i način na koji gledamo životinje. 

U maju 2016. godine, u Velikoj Britaniji je Vegansko društvo naručilo istraživanje prehrambenih navika u kojem je ispitano 10.000 ljudi. Utvrđeno je da je veganska populacija u Britaniji u 10 godina povećana sa 150.000 na 542.000 ljudi, uz vegetarijansku populaciju od 1,14 miliona. Od toga je 63% žena i, što je važno za budući rast veganstva, gotovo je polovina tih žena bila u starosnoj grupi od 15 do 34 godine, piše The Guardian. Ono što je zapanjujuće, jeste da je tempo promena u dve godine od sprovedenog istraživanja bio naizgled eksponencijalan, pa se čini vrlo verovatnim da bi se broj mogao udvostručiti.

Sve je veći izbor veganski uzgojenog voća i povrća, kao i gotovih proizvoda (Foto: Pixabay/Mittmac)

Veganski proizvodi od restorana do pijace

Ovaj trend, bez negativnog prizvuka tog izraza, primećuje se i u običnim trgovačkim centrima široke potrošnje. Na policama sa prehrambenim proizvodima, uz obične proizvode kao što su testenina, mlečni proizvodi, umaci, peciva, slatkiši ili šta god vam padne napamet, pronaći ćete i njihove veganske zamene.

Takođe, sve je više restorana i picerija, koje uz već uobičajene vegetarijanske jeovnike, nudi i veganske, a i više je onih koji su specijalizovani baš za vegansku kuhinju. Na pijacama bar jednom nedeljno možete pronaći proizvođače veganskih kobasica, namaza i drugih namirnica ili ih naručiti preko interneta. A o receptima na internetu da ne govorimo. 

I pivo postaje vegansko 

Veganstvu su se okrenuli svetski proizvođači hrane i pića poput Ginisa( Guinnessa), koji je stotinama godina u proizvodnji piva, sve do prošle godine koristio protein, koji se nalazi u sušenim ribama. Nakon što su promenili tehnologiju, koja ne uključuje životinje, vegani pivopije bili su presrećni. 

Danas nije teško biti vegan, jer osim velikog izbora gotove hrane, tu je i velik izbor namirnica od kojih sami kod kuće možete pripremiti tofu, sejtan, humus ili hamburger, pa čak i veganske ćevape.

Dakle, veganstvo polako postaje mejnstrim, pa tako Zagreb ima svoj ZeGeVege Festival. U Londonu su početkom marta organizovane veganske noći, koje su, kada su prvi puta održane, bile toliko posećene da su organizatori odlučili da ih održavaju jednom mesečno. Ljudi jednostavno otrkivaju da veganska hrana nisu samo kifle i salata

Veganuary ove godine okupio 168.000 osoba širom sveta

Pokrenuta je i kampanja Veganuary, izazov u kom ljudi na mesec dana postaju vegani, kojoj su se pridružile mnoge slavne osobe poput Bijonse, Breda Pita i Ariane Grande. Veganuary je pokrenut 2014. godine, pri čemu se prijavilo 3.300 ljudi, do 2016. godine bilo je 23.000 učesnika, zatim 59.500 u 2017. godini i ogromna brojka od 168.000 ove godina. S tim da su to samo brojke koje su službeno prijavljene na mreži. Od toga je 84% registrovanih učesnika ove godine bilo žena, a njih 60% bilo je starosti i ispod 35 godina, navodi Guardian. 

A u čemu je tajna? Ljudi sve više brinu o zdravlju, jer je često narušeno današnjim načinom prehrane, koji se temelji na prerađenoj hrani, na previše mesa, koje najčešće nije domaće i uzgojeno je na velikim farmama, u neprirodnim uslovima, uz veliki uticaj antibiotika, na previše peciva, a sa vrlo malo svežeg i sezonskog voća i povrća, orašastih plodova, semenki, integralnih žitarica uzgojenih na način kao što su ih uzgajali naši stari. 

Poljoprivreda emituje 10% štetnih gasova

Tu su naravno klimatske promene za koje danas znamo da ih ne uzrokuje samo industrija ili saobraćaj, nego da se ovde radi o puno većim razmerama uništenja zemlje. Radi se o krčenju šuma, koje se pretvaraju u obradive površine, na kojima se seju žitarice kojima se neće nahraniti gladni u Africi, nego stoka, koja će završiti kao sočan, skupi hamburger ili koja će služiti za izmuzavanje sve dok se može držati na nogama. 

Globalizacija je proširila svesnot o dobrobiti životinja

A tu dolazimo do dobrobiti životinja. Nikada neću zaboraviti sliku u kojoj teta Mara, žena od koje smo pre tridesetak godina nosili mleko, muze krave. Sedi na šamlici, kravi je podvezan rep, a ona ritmom kao u kakvoj bezvučnoj kompoziciji povlači njena vimena. Istovremno, mlaz mleka zvoni prvo o emajliranu kantu, a onda ubrzo krene šuštati, stvarajući penu na površini. Toplo mleko iz velike kante procedila bi u moju litrenu kanticu crvene boje sa velikim belim tačkama. Odnela bih ga brzo kući (ponekad usput i prolila), onda bi ga skuvali, pa uživali u slatkoj kožici. 

Etički pristup životinjama danas je prava retkost (Foto: Pixabay/MasimbaTinasheMadondo)

Danas me slika proizvodnje mleka na velikim farmama užasava. A da ne pričamo o svim onim videima i fotografijama gde vidimo koliko se životinje pate da bismo mi za sva tri obroka jeli prekomerne količine mesa i hrane upšteno. Dakle, globalizacija i sveprisutnost medija svih vrsta dovela je do toga da postanemo svesni na koji način se proizvodi hrana koju svakodnevno konzumiramo. 

Veganstvo na najvišim instancama 

Što se samog veganstava kao pokreta tiče, nekada se vezao uz radikalni aktivistički angažman, uz hipije ili pankere, dok danas veganstvo u najvećoj meri promovišu sasvim obični ljudi, iz komšiluka. 

Ne treba zanemariti kako su institucije na najvišim instacama shvatile kako je potrebno preduzeti mere koje podržavaju i veganska načela, odnosno kako bi se smanjio štetan uticaj na klimu, poboljšalo zdravlje ljudi, te se pazilo na dobrobit životinja. 

Još je 2010. godine u Evropskom parlamentu izglasan amandman koji daje pravnu definiciju i zaštitu izraza "vegetarijansko" i "vegansko". Ovaj amandman garantuje da proizvodi koji se deklarišu kao "vegetarijanski" ne uključuju proizvode dobijene od bilo kojih životinja, pa tako ni od riba, a oni sa deklaracijom "veganski", ni bilo kakve namirnice životinjskoga porekla, poput mleka, jaja i meda. Ipak, pojmovi "veganski" i "vegetarijanski" još uvek u Evropskoj uniji nisu propisani Zakonom o hrani i na tome se još uvek radi. Jedina Nemačka, koja se smatra liderom veganstva, ima zakonski obvezujuću definiciju veganske i vegetarijanske hrane. 

Svetski dan veganstva obeležava se širom sveta 1. novembra. Ovaj dan utemeljila je 1994. godine Luiza Valis (Louise Wallis), tadašnja predsednica britanskog Veganskog društva, kako bi se skrenula pažnja na saosećanje prema životinjama i promovisao etički, zdravstveni i ekološki aspekti veganstva.

Vegetarijanci, vegani ili ne, sigurno je da ćemo u skorijoj budućnosti svi morati više da razmislimo o načinu na koji se ponašamo prema prirodi u celini. 


Tagovi

Veganstvo Svetski dan veganstva Louise Wallis Evropski parlament Evropska unija Vegani Cowspiracy Vegansko pivo Veganska hrana


Autorka

Maja Celing Celić

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.