Kako klimatske krize menjaju Australiju - prirodu, poljoprivredu i život ljudi

Ako ste ikada razgovarali s nekim ko živi ili je bio u Australiji, sigurno ste čuli reč - surova. Osim što tamo imam porodicu, na pređašnjem poslu razgovarao sam i sa Sinišom Babićem, biciklističkim ultramaratoncem koji je taj kontinent dvaput prešao na dva točka. "Surova" je bila reč koja se najčešće ponavljala u našem razgovoru. Ipak, fotografije koje mi je pokazao s putovanja bile su prelepe.

Svi oni govore kako mnogi delovi Australije imaju ekstremne klimatske uslove - od dugotrajnih suša do izrazito visokih temperatura. Uz to, priroda zna da bude nepredvidiva, a prisustvo opasnih životinja dodatno pojačava utisak opasnog okruženja. Velike udaljenosti između gradova i naselja stvaraju osećaj izolovanosti i otežavaju svakodnevni život.

Dve ograde koje život znače

Dingo ograda (Dingo Fence) jedna je od najdužih na svetu, izgrađena u Australiji kako bi sprečila prolazak dinga, divljih australijskih pasa, u južne delove zemlje gde je razvijena intenzivna stočarska proizvodnja, naročito uzgoj ovaca.

Ograda je duga oko 5.600 kilometara, a proteže se kroz više saveznih država, uključujući Kvinslend, Novi Južni Vels i Južnu Australiju. Gradnja je započela krajem 19. veka, a najveći deo sistema završen je sredinom 20. veka. Reč je o složenom sistemu barijera koji se stalno održava zbog svoje ogromne dužine i prolaska kroz izrazito sušna i udaljena područja.

Njena glavna svrha je zaštita ovaca od predatora, ali ona ima i širi uticaj na životnu sredinu jer menja kretanje životinja i lokalne ekosisteme. Zbog toga je važna i sa ekološkog i sa privrednog aspekta - pomaže stočarstvu, ali istovremeno utiče na prirodnu ravnotežu.

S druge strane, Australijanci imaju i Ogradu protiv zečeva (Rabbit-Proof Fence) u zapadnoj Australiji, koja je izgrađena kako bi se sprečilo širenje kunića. Dakle, nakon njihova unošenja iz Evrope u 18. veku, kunići su postali veliki ekološki problem jer su se vrlo brzo razmnožavali i širili kontinentom, uzrokujući značajne štete.

Iako nije u potpunosti zaustavila njihovo širenje, imala je značajan uticaj u ranim pokušajima kontrole invazivnih vrsta. Ograda je takođe ušla u kulturu i istoriju, delom zahvaljujući knjizi Doris Pilkington. "Sledi ogradu protiv zečeva“, koja je kasnije ekranizovana i prikazuje sudbinu tri aboridžinske devojčice (Moli, Dejzi i Grejsi) koje su prisilno odvedene od svojih porodica u sklopu državne politike asimilacije poznate kao "Ukradene generacije".

Dakle, kada kažemo surova, stvarno mislimo surova.

Ekstremni uslovi

Dugometražni dokumentarni film "Australijska pustinjska kriza: požari, poplave i invazije divljih životinja" (Australia’s Desert Crisis: Fire, Floods, and Feral Invasions) režirali su Teri Berod, Pol-Orelijen Kombre, Pjer-Fransoa Godri i Kvinsi Rasel.

Film se bavi ekološkim i klimatskim krizama australijskog kontinenta, sa naglaskom na ekstremne uslove u unutrašnjosti zemlje i njihov uticaj na prirodu, poljoprivredu i život ljudi. Istražuje tri međusobno povezane teme koje oblikuju australijsko zaleđe: velike požare, klimatske ekstreme u vidu suša i poplava, kao i problem invazivnih i feralnih životinja.

Prvi deo fokusira se na sve češće i razornije požare koji uništavaju velike površine šuma i ruralnih područja. Naglašava se kako klimatske promene i dugotrajne suše povećavaju njihovu učestalost i intenzitet. Požari se prikazuju ne samo kao prirodna pojava, već i kao posledica dugotrajnog narušavanja ekološke ravnoteže i promena u upravljanju zemljištem.

Crno-bela razglednica o tradiciji, ljubavi prema stočarstvu i svetu koji nestaje

Drugi segment bavi se ekstremnim vremenskim kontrastima karakterističnim za australijsku unutrašnjost, gde se smenjuju dugotrajne suše i iznenadne poplave. Takvi uslovi stvaraju velike poteškoće za poljoprivredu, stočarstvo i održivost ruralnih zajednica, jer zemlja često prelazi iz potpunog isušivanja u razorne poplave koje uništavaju infrastrukturu i useve.

Treći deo dokumentarca posvećen je feralnim i invazivnim životinjama poput zečeva, divljih mačaka, lisica i deva, koje su u Australiju unesene ljudskim delovanjem, a kasnije su se nekontrolisano proširile.

Novi pristupi upravljanju prirodom

Danas sve te vrste predstavljaju ozbiljan ekološki problem jer narušavaju ravnotežu autohtonih ekosistema, ugrožavaju domaće vrste i nanose veliku štetu poljoprivredi. Film ističe da su invazivne vrste jedan od ključnih faktora degradacije zemljišta i gubitka biološke raznovrsnosti u mnogim delovima Australije.

Požari, suše, poplave i invazivne vrste nisu prikazani kao odvojeni problemi, već kao delovi istog sistema koji zajedno oblikuju savremenu australijsku životnu sredinu. Takođe naglašava potrebu za novim pristupima upravljanju prirodom, uključujući naučne metode, ali i znanja autohtonih zajednica koje imaju dugogodišnje iskustvo u kontroli požara i održavanju ravnoteže u prirodnom okruženju.