Kleopatra je ovom lekovitom biljkom mirisala jedra svojih brodova

Jasmin (Jasminum) je rod iz porodice Oleacea koji obuhvata više od dve stotine biljnih vrsta. Najpoznatiji je obični baštenski jasmin (Jasminum officinale), zimski jasmin (Jasminum nudiflora) i Jasminum polyanthum, sobna vrsta, doneta u Evropu iz Kine.

Baštenski jasmin pripada biljkama penjačicama i može da naraste do 4,5 metara u visinu. Gaji se zbog lepih mirisnih cvetova koji su pravi ukras bašte. Brzo raste i pušta izdanke. Karakteristično je za jasmin da se cvetovi otvaraju samo tokom noći. Ova biljka je, osim lepote i dekorativnosti, veoma lekovita, što su poljoprivrednici znali od davnih vremena. Poseduje snažna antiseptička, antivirusna i antioksidantska svojstva.

Dobar i za holesterol

Umirujuće deluje na nervni sistem, poboljšava raspoloženje i izvanredan je za negu kože. Ulazi u sastav kozmetičkih preparata i parfema kojima daje prijatnu mirisnu notu. Čaj od jasmina smanjuje loš holesterol i povoljno utiče na zdravlje srca, reguliše krvni pritisak, jača imunitet i sprečava infekcije. Ubrzava metabolizam, pomaže u razgradnji masnih naslaga, deluje protiv nesanice i stresa.

Pajasmin: Ukrasni žbun opojnog mirisa - kako do obilnog cvetanja?

Etarsko ulje se koristi u aromaterapiji kao sredstvo za smanjenje anksioznosti, ublažavanje simptoma menopauze a pripisuju mu se i afrodizijačka svojstva. Kao sredstvo za negu kože, pomaže u hidrataciji, povećava elastičnost i ubrzava zaceljivanje ožiljaka.

Simbol duboke ljubavi

Verovanja o jasminu brojna su i postoje kod svih naroda koji su ikada došli u kontakt s ovom biljkom. Hiljadama godina pleni pažnju ljudi od dalekog istoka do Mediterana. Nije čudo što je opevan u poeziji, poznat primer je "Emina" Alekse Šantića, gde junakinja pesme stoji "u hladu jasmina".

Jedna od najstarijih poznatih kineskih bajki zove se "Cipelice gospođe Lan Nijang (Jasmin)". Žensko ime Jasmina, poznato i omiljeno u celom regionu, pojavljuje se u mnogim jezicima i državama sveta. Jasmin, od persijskog imena jasemin, znači "božji dar", ili izmin, „mirisni cvet“.

Zbog opojnog mirisa, simbol je senzualnosti i duboke večne ljubavi. Često se koristi za ukrašavanje neveste, nekad u obliku venca na glavi, danas u bidermajer buketima. Zasaditi jasmin u dvorištu znači privući sreću i blagostanje u kuću. Beli cvet ove biljke u različitim tradicijama simbolizuje poštovanje, zahvalnost, čistotu uma i duha i skromnost. Postoji verovanje da je dovoljno uneti jasmin u kuću da bi se privukla ljubav za ceo život.

Ulje ove biljke dostizalo je visoke cene i njime se trgovalo duž Puta svile vekovima pre nego što je stigao na zapad. Drvo jasmina ukrašavalo je vrtove azijskih vladara, poštovala ga je kineska carska porodica, a prve informacije o ovoj biljci potiču iz prastarih kineskih, persijskih i egipatskih spisa. Persijanci su uljem jasmina obogaćivali svoje velike svečane skupove.

Kleopatra je, navodno, koristila jasmin da namiriše svoju odeću pa čak i jedra svojih brodova kako bi tokom plovidbe zanosno mirisala, o čemu piše i Vilijam Šekspir u svojim dramama. Posle velikih putovanja Vaska De Game, u 16. veku, jasmin stiže u Evropu i samo posle sto godina preplavio je evropske vrtove. Omiljenost mu je od tada samo rasla i danas je čest stanovnik parkova i privatnih bašti, jer se brzo širi i prijatno miriše. Nekim vrstama jasmina omiljena sredina je - staklenik, ali, srećom postoje i znatno otpornije varijante.