Kroz tradiciju i zemlju - poljoprivrednici čuvaju najstarije običaje

Danas je za katolike i druge hrišćanske zajednice Dan mrtvih, veliki praznik koji okuplja ljude da odaju poštovanje najmilijima koji više nisu s nama. Za pravoslavce, juče (1. novembra) su bile Mitrovske zadušnice, koje "padaju" u subotu pred Mitrovdan.

To znači da su groblja ovog vikenda mesto okupljanja rođaka, kumova i prijatelja koji su došli da obiđu grobove, možda donesu i hranu i piće, izgovore kratke molitve i pozdrave se međusobno, ujedinjeni u žalosti za dragim ljudima.

Na seosko groblje, gde im preci počivaju, ljudi dolaze i iz drugih mesta, čak i iz udaljenih gradova. Groblja u selima puna su cveća, sveća, venaca, jer običaj je da se i na taj način izrazi žalost. Među cvećem prednjače hrizanteme i gerberi, ne zato što bi imali neku posebnu ulogu u običaju, nego iz praktičnog razloga: ne venu brzo.

Hrizanteme - cvet jeseni koji je prebrodio nepovoljnu godinu

Iz istog razloga u vencima i buketima zastupljene su grane zimzelena, božikovina i ostale biljke otporne na hladnoću. Tako su postupali preci, tako rade i današnji ljudi. Poljoprivrednici su društvena grupa koja čuva tradiciju i zahvaljujući njima mnogi običaji povodom smrti održali su se u obliku kakav su imali pre mnogo vekova dok se u gradu običaj već izmenio ili nestao.

Najstariji običaji

Oba praznika, Zadušnice i Dan mrtvih, vrlo su stari, beleže se još početkom vremena hrišćanstva. Prema etnolozima, na primer Veselinu Čajkanoviću i Natku Nodilu, mnogi običaji vezani za ove dane preneti su još iz stare vere. To je i razumljivo, jer običaji povodom smrti spadaju u najstarije običaje u svakom društvu.

Seoski običaji: Kako da letina dogodine ima dovoljno kiše?

U ta davna vremena poljoprivrednici su, kako izgleda, osećali snažnu obavezu da u potpunosti poštuju običaj predaka, "jer tako se valja", verujući da ih u slučaju kad ne bi sve uradili "kao što je red" čeka ozbiljna kazna. Mrtvi, prema ovom verovanju, upravljaju rodom i plodom, i, ako se njihovi stodnici i potomci ogreše za praznik, neće biti kiše niti sunca kad je najpotrebnije biljkama.

Od jeseni do proleća

Vremenom je strah od kazne ublažen, strah od mrtvih opao, a ostalo je poštovanje i tuga za najmilijima. Sve običaje ovih dana poštuju u potpunosti i poljoprivrednici. Uostalom, i sama jesen, vreme svih praznika posvećenih mrtvima, sa opadanjem lišća, hladnoćama, oblačnim nebom i završetkom većine radova u polju, za nekadašnjeg poljoprivrednika bila je vreme stvarne smrti prirode, koju će tek božanstva proleća i sunca vratiti u život.

Praktični kakvi jesu, jer bez praktičnosti ne bi bilo poljoprivrede, današnje stanovništvo sela poštuje običaje s punim dostojanstvom.

Već po završetku boravka na groblju i prilikom povratka kućama, razgovor se vraća na svakidašnje teme i sve poslove koje poljoprivredno domaćinstvo ima svakog dana, pa i na praznik.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor