• Zaorati ili spaliti
  • 13.01.2016. 08:45

Kuda sa žetvenim ostacima?

Pšenica sa žetvenim ostacima 3,5-7 t/ha iznosi N 13-33 kg/ha, P2O5 7-12 kg/ha, K2O 34-70 kg/ha. Kukuruz sa žetvenim ostacima 10-12 t/ha iznosi: N 42-66 kg/ha, P2O5 15-25 kg/ha, K2O 95-134 kg/ha

Foto: www.ekokuće.com
  • 1.719
  • 441
  • 0

Povod za kolumnu je nedavna (eh da je i poslednja) izjava političara u vezi sa biomasom (čitaj: žetvenim ostacima) kao neiskorišćenom potencijalu.

Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić je pre dve sedmice puštajući u rad kotlove na biomasu u Ustanovi za decu i omladinu u Sremskoj Kamenici, između ostalog izjavio: "U Vojvodini može da se iskoristiti oko 10 miliona tona biomase godišnje, ali koristi se još uvek svega oko milion. Biomasa je naša najvažnija ruda u Srbiji." Potpisujem sve što je Pajtić rekao misleći o ostacima iz drvne industrije, što je manji deo. Kada je reč o žetvenim ostacima, tu smo na suprotnim polovima. Da ne kažem "ćeraćemo se još". Dakle, o čemu je reč?

Koliki je pad plodnosti?

Kao i prema mnogim prirodnim dobrima i resursima, i prema zemljištu se odnosimo neodgovorno. Tako bar govore činjenice izvedene iz više od 200.000 analiza zemljišta u Vojvodini, a zahvaljujući novcu iz pokrajinske kase, koje je od 2002. do 2012. godina uradio Institut za ratarstvo i povrtarstvo. U tom poslu su učestvovale i Poljoprivredne stanice. Rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Jovica Vasin kaže da se pad plodnosti ogleda kroz smanjenje sadržaja humusa. "Humus je rezervoar hranjivih materija zemljišta, ali i materija koje utiču na povoljne vodne, fizičke i toplotne osobine zemljišta što pruža optimalne uslove za biljku. Smanjenjem sadržaja humusa nastaje smanjenje prinosa gajenih kultura", ističe on i dodaje da je smanjenje sadržaja humusa intenzivno, ali i da se razlikuje od parcele do parcele, u zavisnosti od tipa zemljišta i načina proizvodnje. "Ustanovljeno je da je pad sadržaja humusa od 0,5 do 1 odsto u našim zemljištima što je izuzetno visoko smanjenje", konstatuje Vasin.

Plodnost zemljišta opada, najjednostavnije rečeno, zato što se više hranjivih materija iz zemljišta iznosi prinosima nego što se u zemljište vraća. Struktura zemljišta se kvari intenzivnom obradom i smanjenim unošenjem organskih đubriva. To je naročito primetno u poslednjoj deceniji jer je broj goveda prepolovljen na samo milion grla, a gajenje svinja beleži pad za 20 odsto, ovaca 40 odsto i živine za polovinu. Treba pohvaliti Jovicu Vasina, kao i njegove kolege iz Laboratorije Jordanu Ninkov, Stanka Milića i druge saradnika koji među retkim koji u ovoj zemlji upozoravaju koliko osiromašujemo neobnovljiv resurs - zemljište.

Dakle, stoke ima sve manje, pa tako je i smanjen unos organske materije neophodne da se zemljištu vrati izneseno prinosima. Šta nam preostaje? Pa da žetvene ostatke zaoremo i koliko - toliko vratimo organsku materiju. Ne, mi nameravamo da se njom grejemo. Možemo i to, ali ćemo iza sebe umesto plodne ravnice ostaviti pustinju. Sve ukazuje na to. A evo i podataka koje nam je dostavio Jovica Vasin iz kojih se vidi koliko pšenica i kukuruz žetvenim ostacima iznose iz zemljišta.

Koliko žetveni ostaci iznose hraniva?

Pšenica sa žetvenim ostacima 3,5-7 t/ha iznosi: N 13-33 kg/ha, P2O5 7-12 kg/ha, K2O 34-70 kg/ha. Dugogodišnjim zaoravanjem žetvenih ostataka prinos pšenice se povećava za 15,3%.

Kukuruz sa žetvenim ostacima 10-12 t/ha iznosi: N 42-66 kg/ha, P2O5 15-25 kg/ha, K2O 95-134 kg/ha. Dugogodišnjim zaoravanjem žetvenih ostataka prinos kukuruza se povećava za 7,2%.

Radi sprečavanja "azotne depresije" preporučuje se na svakih 100 kg žetvenih ostataka unošenje 0,6-1 kg azota. Najbolje je zaorati odmah po skidanju useva. Navedeni podaci dobijeni iz višegodišnjih ogleda Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, postavljenih na Rimskim Šančevima u periodu od 1965. do 2006. godine.

Mađari, Austrijanci, Slovenci nose slamu iz Hrvatske

Sva je sreća pa sam se setio (i pronašao) vest od pre dve i po godine. "Slavonci i Baranjci počeli su naveliko prodavati i izvoziti svoju slamu. Kupuju je Mađari, Austrijanci, Slovenci. Oni slamu koriste kao pogonsko gorivo u svojim toplanama. Hrvatskim ratarima je to lepa prilika za dodatnu zaradu. Na primer, na hektaru pokošene pšenice mogu zaraditi dodatnih 100 evra. Slama od soje koja ima veću kalorijsku vrednost je još skuplja. Nakon žetve pšenice sledi baliranje slame. Za ratare je to dodatni posao, ali i dodatni izvor zarade." Dobijemo još dodatno po hektaru 100 eura plus PDV. To je lep prihod. Ko ima 50 do 100 hektara, to su lepi novci, kaže poljoprivrednik Petar Pranjić. Njegova slama će u Pečuj. Mađari njome pokreću gradsku toplanu. Oni se greju isključivo na slamu. To nije nikakav bauk. Sve je po dimenzijama rađeno za ložišta, objašnjava Pranjić. Inače, bio-energija je budućnost. No, to je i hrvatska obaveza. Za sedam godina 20 posto energije u toj zemlji mora biti iz obnovljivih izvora."

Eto, taklo je bilo pre dve godine. Bilo bi zanimljivo saznati da li isti ti Mađari, Austrijanci, Slovenci žetvene ostatke zaoravaju ili spaljuju?

Foto: www.ekokuće.com


Povezana biljna vrsta

Kukuruz

Kukuruz

Sinonim: - | Engleski naziv: Grain maize | Latinski naziv: Zea mays L.

Kukuruz je jednogodišnja biljka jarog tipa razvića, a dužina njegove vegetacije od nicanja do punog zrenja zavisi od osobine sorte, odnosno hibrida, s jedne strane, i uslova... Pročitaj više »

Tagovi

Pšenica Kukuruz Žetveni ostatci Jovica Vasin Jordana Ninkov Stanko Milić Bojan Pajtić Biomasa Plodnost zemljišta Humus Organska đubriva Slama


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."