Međusobno razgovaraju i pomažu se: Knjiga koja menja pogled na drveće

U svetu filmske umetnosti ime japanskog reditelja Hajao Mijazakija zauzima visoko mesto. Njegovi animirani naslovi poput "Avanture male Čihiro", "Moj komšija Totoro", "Pokretni dvorac" ili "Vetar se diže" smatraju se klasicima i uvek se nalaze na vrhu top-lista izbora najboljih filmova.

Njegova "Princeza Mononoke“ iz 1997. smatra se jednim od najvećih dostignuća u animaciji, prikazuje sukob između industrijskog razvoja i prirode kroz priču o ljudima koji uništavaju šume i duhovima koji ih štite. Film poručuje da ravnoteža između čoveka i okruženja nije moguća bez poštovanja prema prirodi i odgovornog upravljanja resursima.

Podzemna mreža korenja i gljiva

Hvaljeni dokumentarac "Fantastic Fungi" (Čudesne gljive) reditelja Luia Švarcberga istražuje fascinantan svet gljiva i njihovu ulogu u regeneraciji planete, ishrani i medicini. Švarcberg prikazuje kako gljivične mreže, posebno micelijum, povezuju ekosisteme, recikliraju hranljive materije i omogućavaju komunikaciju među biljkama, a takođe istražuje njihov potencijal u rešavanju zdravstvenih problema, klimatskih promena i obnovi životne sredine, povezujući nauku i duhovnost kroz mikologiju.

Peter Voleben je nemački šumar i autor koji je postao svetski poznat po popularizaciji ideje da su šume složeni, međusobno povezani sistemi u kojima stabla komuniciraju. Njegova knjiga "Tajni život drveća“, koju je u srpskom prevodu objavila izdavačka kuća Laguna objašnjava kako drveće razmenjuje hranljive materije, upozorava jedno drugo na opasnosti i čak "brine" o slabijim stablima putem podzemnih mreža gljiva.

Kako ističe u predgovoru, njegova je namera promovisati novi način upravljanja koji uvažava šumu kao zajednicu, a ne samo kao fabriku drva, jer veruje da je srećna šuma ujedno i produktivnija.

Ovaj fascinantni svet počiva na onome što naučnici danas nazivaju "Wood-Wide-Web" - nevidljivoj mreži korenja i gljiva koja povezuje šumu u jedinstven superorganizam. Ta socijalna mreža omogućava neverovatnu razmenu hranljivih materija, gde stabla iste vrste često srastaju korenjem kako bi delila rastvor šećera i međusobno si pomagala u kriznim situacijama.

Zahvaljujući takvoj povezanosti, zdrava stabla mogu vekovima održavati na životu čak i stare panjeve koji više nemaju lišće za fotosintezu, šaljući im hranu putem korenskih spojeva. Šuma zapravo funkcioniše kao napredni sistem socijalne brige u kom se fotosinteza usklađuje tako da svako stablo, bez obzira na kvalitet zemljišta na kojem raste, proizvodi podjednaku količinu šećera po listu. Jači članovi zajednice redovno šalju pomoć onima koji imaju manje sreće s lokacijom preko korenja i gljiva, obezbeđujući tako preživljavanje cele grupe i očuvanje stabilne šumske mikroklime.

Jezik drveća

Komunikacija unutar ovog sistema odvija se putem hemijskih, električnih i zvučnih signala koji čine poseban jezik drveća. Kada ih napadnu životinje ili insekti, stabla ispuštaju mirisne poruke, poput etilena kod akacija, kako bi upozorila susedne primerke na opasnost i omogućila im da na vreme uskladište odbrambene otrove u lišću.

Neka stabla, poput brijestova i borova, čak mogu prepoznati pljuvačku specifičnog insekta i mirisom dozvati tačno određenu vrstu osa koje će napasti gusenice i tako im pomoći u odbrani. Električni impulsi prenose informacije o opasnosti kroz unutrašnjost stabla i korensku mrežu brzinom od oko jednog centimetra u minuti ili sekundi, u zavisnosti od dela biljke. Naučna istraživanja su zabeležila čak i tiho pucketanje korenja na frekvenciji od 220 herca, na što mlade sadnice reaguju okrećući se u pravcu tog zvuka.

U prirodnim šumama odrastanje mladog drveća je spor i strogo kontrolisan proces pod snažnim uticajem majčinske uloge starijih stabala. Odrasla stabla svojim širokim krošnjama namerno zaklanjaju svetlost mladicama, propuštajući tek oko tri odsto sunca, što ih prisiljava na jako spor rast i stvaranje čvrstih, otpornih ćelija.

Kokoška koja donosi profit: Predstavljamo klasičan priručnik za uzgoj

Dok čekaju svoju priliku u senci, majke putem korenja doslovno "doje" svoje "bebe" stabla hrane slanjem hranljivih materija kako bi ih održala u životu dok ne dosegnu vrh krošnje. Pravi član šumske zajednice pritom teži simetriji i ravnomernom razvoju, poštujući bonton drveća tako što izbegava izgradnju debelih grana u pravcu prijateljskih suseda kako im ne bi oduzimao dragocenu svetlost.

Svako stablo ima svoj karakter

Voleben u knjizi piše i o tome kako svako stablo poseduje jedinstven karakter koji se ogleda u individualnim odlukama o odbacivanju lišća ili reagovanju na klimatske promene. Stabla se aktivno brane od bolesti i parazita proizvodeći fitoncide sa antibiotskim dejstvom koji pročišćavaju okolni vazduh.

Osim toga, drveće pažljivo planira razmnožavanje, često se međusobno dogovarajući da cveta u istim intervalima kako bi nadmudrilo gladne životinje poput divljih svinja, obezbeđujući da barem deo semena preživi i osigura budućnost šume.

U dve reči: Obavezno štivo. A snimljen je i film.