Milan Vlajinac: Čovek koji je zadužio srpsku poljoprivredu

Milan Vlajinac bio je znameniti etnograf i agronom, leksikograf, prvi dekan novoosnovanog Poljoprivredno - šumarskog fakulteta u Beogradu i čovek za svaku priliku u kojoj treba rešiti ozbiljan državni problem. Rođen je u Vranju 1877. godine u poznatoj trgovačkoj porodici Vlajinci u kojoj se osobito isticao Milanov deda Janja Vlajinac, industrijalac i trgovac, čija je kuća bila puna knjiga u doba kad je većina stanovništva bila nepismena.

Janja je dobro uočio nadarenost unuka Milana za knjigu i pomagao njegovo školovanje sve do doktorata. A Milan, sin Zafira i Marije, od rane mladosti se interesovao za narodni život pa je još kao gimnazijalac počeo da beleži narodna verovanja i običaje. Školovao se u Beogradu, a posle završetka studija na Tehničkoj velikoj školi odlučio se za studije poljoprivrede u Nemačkoj. Nameravao je da kao inženjer pomogne u razvoju onda najzastupljenije privredne grane u Srbiji - poljoprivrede.

U Haleu je odbranio doktorsku disertaciju 1902. godine, što znači da je doktorirao u dvadeset petoj godini, samo nekoliko dana pre smrti dede Janje kome je svojim uspehom priredio veliku radost i ispunio obećanje dato još u detinjstvu. Tema doktorata bila je "Agrarno - pravni odnosi u srednjevekovnoj Srbiji".

Rešio privrednu krizu

Prvo zaposlenje mladog stručnjaka bilo je u poljoprivrednom odeljenju Ministarstva narodne privrede. Posle samo tri meseca unapređen je na važnije zaduženje, da bi tako nastavio i u godinama koje su dolazile. Teška privredna kriza zbog Carinskog rata između Austrougarske i Srbije 1906. godine rešena je zahvaljujući predlozima Milana Vlajinca.

Idvorski Pupin: Napredak društva zavisi od jake poljoprivrede

Srbija je, prema njegovim uputstvima, poboljšala sortiranje i pakovanje svojih proizvoda, što je do tada radila Austrougarska, kao posrednik u izvozu. Topčiderska monetarna ekonomija počela je da zarađuje kad je Vlajinac postavljen za njenog upravnika, a od tog novca, opet na njegov predlog, počelo je i pošumljavanje Košutnjaka. U Pirotskom okrugu spasao je tamošnju poljoprivredu nizom dobro odabranih mera.

Vlajinčeva pravila

Tokom Prvog svetskog rata država se pridržavala "Vlajinčevih pravila" o izvođenju poljoprivrednih radova u ratnim uslovima. Imenovan je za upravnika Državnog stočarskog zavoda da bi ispravio greške prethodne uprave. Tokom 1915. godine dobio je zadatak da kao poljoprivredni stručnjak pri delegaciji srpske vlade u Marselju pomogne školovanje mladih stručnjaka da bi zemlja posle rata imala ljude spremne da se bore protiv siromaštva. Posle toga je premešten u London da radi na dobijanju savezničke pomoći za obnovu zemlje. Kad je 1920. godine osnovan Poljoprivredno - šumarski fakultet u Beogradu, Milan Vlajinac je postao najpre profesor, a zatim i dekan.

"U noći 4. novembra 1941. nemački vojnici odveli su ga u logor na Banjici sa grupom uglednih Beograđana", navodi se u "Vranjskim legendama" Dušana Đorđevića. Pušten je nakon tri meseca, narušenog zdravlja.

Posle Drugog svetskog rata, posvetio se istorijskim i etnografskim istraživanjima i pisanju kapitalnog četvorotomnog dela "Rečnika naših starih mera u toku vekova". Umro je u Beogradu 1964. godine

Ostala značajna književna dela su mu "Moba i pozajmica: narodni običaji udruženoga rada; opis, ocena i njihovo sadašnje stanje", "Zgon ili kulučenje van mesta stanovanja od srednjega veka do naših dana. Prilog istoriji narodnog života i rada“, "Istorija proizvodnje pamuka" i "Poljska privreda u našim poslovicama".

_{*Naslovna fotografija: Depositphotos/budabar/Wikimedia Commons (Public Domain Mark 1.0)}

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor