Sertifikat za med ili namerno obmanjivanje kupaca?

Preobraženje. Veliki praznik. U narodu kažu da se na Preobraženje preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Sabrao se narod na liturgiju u crkvi Svetog Pantelejmona na Divčibarama. U centru mesta neuobičajeno puno turista. Pronaći parking mesto čini se kao uzbudljiva misija. U kafićima i kafanama se traži stolica više. Ugostitelji se upregoše da "ispeglaju" sezonu a tako je i sa zakupcima tezgi na divčibarskoj pijaci.

Sertifikat za med?

Povrće i voće, rakije, likeri, mnogobrojne kombinacije čajeva od lokalnih lekovitih trava, suvomesnati proizvodi i med. Da, med je u fokusu ovog pripovedanja. Na jednoj tezgi za prostor bori se sa paprikom, paradajzom i lukom. Prodavac nudi livadski, bagremov, šumski med, a tu je i propolis. Nad ponudu se nadvilo nešto što liči na sertifikat. Sve sa EU zvezdicama. I počinje dijalog.

• Izvolite gospodine. Med sa sertifikatom.

Malo se zagledam u odštampan sadržaj i počinjem ...

• Jel' ovo sertifikat za med?
• Da, za med!
• Sigurni ste!
• Da.
• Pa ovde piše polaznik taj i taj je od 24. do 27. aprila završio kurs o proizvodnji, pakovanju i prodaji meda.
• Da, sertifikat za med.

Dobro znate kako zvuči kad alnasujete, a motor neće pa neće da upali. E tako sam sa ponosnim zakupcem tezge iznova prolazio ovaj dijalog sa blagim varijacijama o tome šta je sve potrebno medu da bi se kvalifikovao za sertifikat. O elaboratima, oznaci geografskog porekla, pre svega imena porekla, ko su ovlašćeni korisnici... Ne vredi. Ovaj jedno te isto. A zašto ne bi? Verovatno sam jedan među 20, 30, možda 50 (potencijalnih) kupaca, koji će prepoznati namerno obmanjivanje potrošača.

Važno je žito razdvojiti od kukolja

Gotovo je izvesno da bi me većina onih koji čitaju ove redove priupitala: "Pa šta ti očekuješ na pijaci?"

Moje je da o ovome pišem, ma koliko se činilo da je borba unapred izgubljena. Dakle, moje je da pišem, a na drugima je da sankcionišu. Znate ono "da bi napravili 10.000 koraka, morate napraviti prvi".

Pišem ovo i zbog mojih prijatelja. Čestitih pčelara. Specifičan soj ljudi. Kao da su svi od iste loze. Blaga reč i očinski savet. Svaki pokret posvećen. Kao monaški. Duženje sa pčelama, tim fantastičnim bićima, ne može a da ne ostavi traga na psihu.

Ako zanemarimo činjenicu da nisu svi u mogućnosti da pčelare - znam za dva puta. Prvi je kupovina kod proverenih pčelara, a na drugi ćemo sačekati. Još malo. Da u Rači SPOS završi pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara članova Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Time će potrošači biti sigurni da kupuju  provereno sve pod oznakom "Naš med". Važno je da se žito počelo razdvajati od kukolja. Polako, ali sigurno.