Šta ćemo sa poljoprivredom kada presuše reke?

San Kristobal je brdo u središtu Santjaga koje se uzdiže na oko 880 metara nad morem, čineći ga jednim od najistaknutijih vidikovaca čileanske prestonice. Na njemu se nalazi Parque Metropolitano de Santiago, jedan od najvećih urbanih parkova na svetu, sa oko 722 hektara zelenih površina, staza i rekreativnih zona.

Na brdu se nalaze brojne atrakcije: svetište i velika statua Device Marije koja dominira vrhom, japanski vrt, amfiteatar, žičare koje povezuju grad sa vrhom brda, zoološki vrt, bazeni, sportski tereni, mnoge kapelice i vidikovci sa kojih se pruža jedan od najlepših panoramskih pogleda na ceo grad i okolne Ande.

Gradovi bez reka

Dok se penjete, ispod vas se prostire metropola od šest miliona stanovnika. Tu je i reka Rio Mapoko koja grad deli na dva dela. Moram li reći da je podeljen na bogati i siromašni deo? Odnosno, kako oni vole da kažu - na istorijski i moderni/urbani.

Ali umesto vode, betonirano korito je prazno. Navodno se deo vode koristi za navodnjavanje, kažu na Vikipediji. Međutim, centralni deo Čilea decenijama se bori sa sušama, a poslednjih godina problem se dodatno pogoršao, što još više smanjuje protok. Izgledalo je sablasno.

Ali to je Južna Amerika - šta nas u Evropi briga za njihove suše?

U Malagi se reka zove Rio Gvadalmedina. Ali za vreme mog boravka ni nje nije bilo. Samo prazno korito u koje se može auto parkirati. Isto betonirano.

Prema satelitskim podacima Copernicus EDO, više od 52 odsto zemljišta u Evropi i na Mediteranu bilo je pogođeno sušom tokom letnjih meseci 2025. godine, što predstavlja rekord otkako se prati situacija (od 2012). Pogođene su ogromne površine, naročito u istočnoj Evropi i na Balkanu, gde gotovo čitave države beleže visok nivo suše. Više od 50 odsto tla u Evropi povremeno se suočava sa ovim problemom u toplim mesecima, što je daleko dramatičnije nego što se često pretpostavlja.

Suše u Sjedinjenim Državama posebno pogađaju zapadne regione poput Kalifornije, gde su postale učestale i imaju ozbiljne ekonomske i društvene posledice. One značajno utiču na poljoprivredu i snabdevanje vodom tokom čitavih sezona, dok oko 40 odsto teritorije SAD-a pokazuje porast učestalosti i intenziteta sušnih razdoblja.

Gledaj u sunce

Režiser Ben Najt u dokumentarnom filmu "Mirasol, Looking at the Sun" istražuje nacionalni problem nestašice vode, posebno izražen na američkom Zapadu. Film prati višegeneracijsku italijansku i latinoameričku imigrantsku poljoprivrednu zajednicu koja živi na "Mesi" u Pueblu, u saveznoj državi Kolorado, prikazujući njihove živote kroz intiman portret. Svaka porodica deli svoju poljoprivrednu tradiciju, koja oblikuje kulturu i svakodnevnu egzistenciju zajednice.

Jedan od ključnih problema na američkom Zapadu jeste opadajući nivo vode u reci Kolorado, koja je izvor života za 40 miliona ljudi i poljoprivrednu industriju vrednu 15 milijardi dolara godišnje. Stručnjaci upozoravaju da reka sve više dolazi u opasnost, dok klimatske promene, uzrokovane slabim snežnim padavinama i dugotrajnim sušama, dodatno pogoršavaju krizu.

Posledice se protežu daleko izvan njenog sliva. Čak 70odsto vodosnabdevanja za najveća urbana područja južnog Kolorada, uključujući Kolorado Springs i Pueblo u slivu reke Arkanzas, zavisi upravo od Kolorada.

Za poređenje, prosečan protok Kolorada iznosi 640 m³/s, dok Drava ima oko 600 m³/s.

Može li hrana da raste bez njive? Evo tri filma o vertikalnoj i urbanoj poljoprivredi

"Neko mi je jednom rekao da farmer može da uđe u bilo koji zanat, ali ne može svaki zanatlija da bude farmer. Znaš, farmeri možda nisu profesionalci ni u čemu, ali znaju dovoljno da naprave sve. Moraš da znaš pomalo od svega da bi bio farmer. To su skromni ljudi. Ponosni su na ono što rade i na svoju tradiciju, svoju istoriju, svoje korene, jer znaju odakle dolaze", priča Džejs Martelaro, koji želi da preuzme dedino porodično gazdinstvo.

Pitanje identiteta

Upravo ta emocionalna dimenzija filma, u kojoj akteri promišljaju o svojoj strasti za uzgojem hrane i brizi za porodicu, zajednicu i način života, omogućava nama da shvatimo kako nestašica vode nije samo ekološki problem, već pitanje identiteta, kulture i opstanka zajednice. Bilo koje zajednice na planeti.

Za kraj, malo statistike: u celoj Evropskoj uniji ekstremne vremenske nepogode godišnje uzrokuju gubitke vredne preko 28 milijardi evra u poljoprivredi, a više od polovine tih gubitaka pripisuje se upravo sušama.