Može li hrana da raste bez njive? Evo tri filma o vertikalnoj i urbanoj poljoprivredi

Jedan od najranijih tehnoloških skokova u ljudskom bavljenju poljoprivredom bio je razvoj ranog pluga, jednostavnog alata za oranje zemljišta koji se pojavio u srednjem neolitu, čije tragove arheolozi nalaze u zapadnoj Aziji iz 6. milenijuma pre Hrista, dok se u Evropi pojavljuju brazde u tlu još iz milenijuma ranije. On je omogućio ljudima obradu zemljišta dublje i efikasnije, povećavajući prinos žitarica i olakšavajući širenje naselja.

Korišćenje vučne snage domaćih životinja, prvenstveno goveda, dodatno je povećalo efikasnost pluga, omogućavajući obradu većih površina. Najraniji dokazi o korišćenju konja za rad u poljoprivredi dolaze iz kulture Botai u Kazahstanu, oko 3700.–3500. pre Hrista, što je bio važan korak u razvoju transporta i oranja teških polja.

Evolucijski skokovi

Sledeći veliki skok dogodio se tokom industrijske revolucije (18. – 19. vek), kada su u poljoprivredi uvedene mašine za oranje, setvu, žetvu i druge poslove, što je omogućilo veću efikasnost, veću proizvodnju hrane i smanjenu potrebu za ručnim radom. U tom periodu nastale su velike farme i industrijski sistemi proizvodnje hrane koji i danas oblikuju modernu poljoprivredu.

Danas je, tvrde stručnjaci, najnoviji skok vertikalna i urbana poljoprivreda, gde hrana raste u gradovima, koristeći vertikalni prostor i tehnologije poput hidroponike i aeroponike. Ovaj pristup smanjuje transportne udaljenosti, optimizuje resurse i prilagođava se rastućoj globalnoj populaciji, nudeći rešenja za klimatske izazove i ograničene površine. O toj temi govore tri dokumentarna filma.

Prvi, "Vertikalno: Budućnost poljoprivrede" ("Vertical: The Future of Farming"), prati novu generaciju unutrašnjih farmera u gradovima širom sveta. Istražuje proizvodnju hrane korišćenjem vertikalnih površina umesto širokih polja, što može pomoći u borbi protiv klimatskih promena i snabdevanju sve većeg stanovništva.

Režirali su ga Skot Moris i Džej Vindland, a fokus je na inovativnim metodama uzgoja biljaka u metropolama poput Njujorka, Portlanda i Singapura. Film demonstrira praktične primere kako tehnologija menja agronomiju i sigurnost snabdevanja hranom u urbanim sredinama.

U centru priče su nove generacije urbanih, unutrašnjih uzgajivača čiji pristup omogućava borbu protiv klimatskih promena i snabdeva stotine miliona ljudi. Prema penzinisanom profesoru s Kolumbije, Diksonu Despomieru, predstavlja "sledeći evolucijski skok u ljudskoj potrazi za pouzdanim i održivim sistemom snabdevanja hranom“.

Sigurnost snabdevanja

Drugi film, "Uspon vertikalnih farmi" ("The Rise of Vertical Farming“, 2017), bavi se praktičnom primenom vertikalnih farmi u urbanim sredinama. Fokus je na sistemima poput Aerofarms u SAD-u ili projektima u Švedskoj koji koriste napuštene industrijske objekte za proizvodnju hrane.

Režirao ga je Gert Rozinga, holandski autor poznat po dokumentarcima o održivosti i urbanim inovacijama. Film kombinije intervjue, studije i primere s terena kako bi pokazao integraciju ovih farmi u gradske strukture i logističke te tehnološke izazove.

Održivi život ili iluzija raja? Banane, turizam i šest decenija desalinizacije

Prema mišljenju stručnjaka i praktičara, ovakvi sistemi omogućuju veću proizvodnju hrane u blizini potrošača, smanjuju potrebu za dugim transportom i jačaju pouzdanost snabdevanja u gradovima. Autor ističe da nude efikasan način prilagođavanja poljoprivrede specifičnostima urbanih sredina.

Poslednji je "Urbana poljoprivreda" ("Urban Farming", 2021), koji možete pogledati na Netflixu, a istražuje mikroprakse uzgoja hrane u gradskim prostorima, uključujući balkone, terase, podrume i zajedničke prostore. Fokus je na ljudima koji kroz kreativnost i minimalne resurse proizvode hranu u ograničenim uslovima.

Uzgoj povrća na balkonu ili terasi izazov i zadovoljstvo - evo saveta za početnike

Režirao ga je Martin Puš, a film traži pozitivne primere kako bi pokazao društvene i ekološke efekte urbanog baštovanstva, uključujući zajedništvo i poboljšanje kvalitete života. Prikazani su i praktični izazovi poput sezonskih uslova, prostora i logistike većih količina.

Urbano baštovanstvo

Tri filma koji se bave istom temom, urbanim baštovanstvom, pokušavaju i vrlo često uspevaju da probude nadu u mogućnost lokalne i održive proizvodnje hrane u gradskim sredinama, pokazujući da kreativnost, tehnologija i zajednički napori mogu značajno uticati na snabdevanje hranom i kvalitet života.

Sve ukupno, ovi dokumentarci ilustruju kako različiti pristupi - od mikropraksi na balkonima do velikih vertikalnih farmi - pružaju rešenja za proizvodnju hrane u gradovima i podstiču nas gledaoce da razmislimo o ulozi pojedinca i zajednice u oblikovanju održivog prehrambenog sistema.

Jer ipak 1,6 milijardi hektara poljoprivrednih površina nije dovoljno da nas nahrani sve?