Održivi život ili iluzija raja? Banane, turizam i šest decenija desalinizacije

Maska je malo planinsko selo na severozapadu Tenerifa, smešteno u dubokoj klisuri Masiva Teno. Do sela vodi uzan planinski put dugačak oko 10 kilometara, prepun serpentina i strmih litica, s nagibom u proseku 12-14 %, a pojedine deonice su i strmije. Da biste uživali u spektakularnom pogledu na kraju vaše avanture, čeka vas pola sata zastrašujuće vožnje.

Tenerife je ostrvo prepuno suprotnosti. Naime, u istom danu možete se popeti na najviši vrh Španije, vulkan Teide, i praviti Sneška Belića, a popodne se kupati u okeanu - ako vam ne smeta hladniji Atlantik.

Ostrvo večnog proleća

Zovu ga ostrvom večnog proleća, jer temperature retko padaju ispod 20 °C, ali i ne prelaze 30 °C. Turistima se čini kao idealno mesto za život, ali oni koji žive na njemu pričaju o brojnim nedostacima. A ako im je verovati, ima ih puno.

Tenerife su najveće ostrvo Kanarskog arhipelaga, koji se sastoji od deset ostrva i smešteno je oko 300 kilometara od obale Afrike. Većina robe stiže brodovima u luke Santa Kruz (Tenerife) i Las Palmas (Gran Kanaria) koje zajedno čine oko 91 odsto ukupnog uvoza prema ovim ostrvima.

Deo transporta odvija se i avionima, pri čemu se vazdušni prevoz koristi za vrednu, osetljivu ili hitnu robu. Ostrvo ima dva aerodroma, dnevno opslužuje u proseku oko 240 letova.

Vozeći se putevima duž ostrva na svakih nekoliko kilometara nailazite na plantaže banana, najvažnijeg poljoprivrednog proizvoda Kanarskih ostrva i glavnog izvora prihoda lokalnih farmera. Godišnja proizvodnja često prelazi 400 miliona kilograma. Najviše se uzgajaju u severnim delovima ostrva gde klima i zemljište stvaraju idealne uslove za rast.

Plantaže zauzimaju značajan deo poljoprivrednog zemljišta ovih ostrva, a na Tenerifima obuhvataju oko 20 odsto površina. Često smeštene na terasama i strmim padinama uz kapljično navodnjavanje za uštedu vode u sušnim uslovima. Topla klima i vulkansko zemljište bogato mineralima daju bananama poseban ukus i visok kvalitet.

Šest decenija desalinizacije

Pre 60 godina delovi prvog postrojenja za desalinizaciju stigli su na Kanarska ostrva. Danas arhipelag ima više takvih sistema po metru kvadratnom i po stanovniku nego ijedno drugo područje na svetu. Desalinizovana voda ključna je za život na ovim vulkanskim ostrvima i podstakla je razvoj masovnog turizma i intenzivnog uzgoja banana za izvoz, ali proizvodnja zahteva veliku količinu energije iz fosilnih goriva. Istovremeno otpadni slani koncentrat šteti okeanu i podiže mu kiselost.

Dokumentarni film "Kanarska ostrva: Održavanje života" (Les Canaries, des îles sous perfusion) nije samo prikaz arhipelaga, nego istražuje dugoročne posledice oslanjanja na desalinizaciju. Ova ostrva u Atlantiku suočavaju se s prirodnim nedostatkom pitke vode i već 60 godina koriste sisteme koji pretvaraju more u slatku vodu. Reditelj Joan Perije (Yoann Périé) postavlja pitanje - po kojoj ceni? Iako omogućava život i privredni razvoj, ova tehnika troši mnogo energije i utiče na životnu sredinu, što može dugoročno da ugrozi sistem koji održava život.

Globalna ekonomija ribe: Šta zapravo plaćamo dok jedemo jeftine morske proizvode?

Stanovnici i istraživači postali su svesni važnosti očuvanja teritorije, zdravlja i budućnosti, pa rade na pronalasku alternativa i štednji vode. Iskustvo Kanarskih ostrva s desalinizacijom pruža vredan uvid u tehnologiju koja postaje sve važnija u svetu i služi kao temelj za njeno proučavanje. S obzirom na sve učestalije suše, pre ili kasnije svako će morati da se izjasni o njenoj upotrebi.

Prirodne lepote i masovni turizam

Mada je fokusiran na Kanare, reditelj Perije povezuje problematiku s globalnim izazovima - kako regioni širom svijeta osiguravaju pitku vodu u uslovima suša, klimatskih promena i rasta stanovništva.

Film prikazuje kontrast između ekonomskog razvoja i potrebe za očuvanjem okoline i pokazuje kako lokalne zajednice i istraživači traže bolje upravljanje vodom. I dok prirodne lepote ostrva Tenerifa oduzimaju dah, poput već spomenutih Maske, Teidea ili Anage - lovorove prašume, masovni turizam i gusto naseljena turistička mesta pokazuju drugačiju stranu razvoja. Da li je održivo sve to? I do kada? I što je najbitnije, da li ćemo možda mi naučiti iz tuđih grešaka?