Autori filma "Drugačiji od očeva" iz 2017. godine Hugo Sigrist i Markus Bauman polaze od pitanja koje postaje sve važnije za male porodične farme: kako opstati u 21. veku kada tradicionalni uzgoj mlečnih krava više nije uvek dovoljan za preživljavanje?
Kada pomislim na švajcarske Alpe, prvo mi na pamet padnu Milka ljubičaste krave sa zvonima oko vrata, Hajdi koja kotrlja ogromne kolutove ementalera niz brdo, čokolade koje rastu na drveću ispod kojih mladići ispituju snagu svojih pluća svirajući rog i terajući tmurne oblake, kao i crveni panoramski vozovi koji voze bankare na opuštajući produženi vikend u hotelu Badrutt's Palace Hotel u Sent Moricu.
Šalu i stereotipe na stranu, na prvi pogled švajcarska sela deluju kao razglednice: zelene livade, alpske kolibe sa cvećem na balkonima, krave na pašnjacima i vekovna tradicija stočarstva. Međutim, iza te slike krije se ozbiljan problem - poslednjih decenija veliki broj porodičnih gazdinstava zatvara se zbog sve manjih prihoda, globalne konkurencije i visokih troškova proizvodnje.
Prema podacima Savezne kancelarije za statistiku Švajcarske (Bundesamt für Statistik - BFS), tokom 2025. godine bilo je 46.270 poljoprivrednih gazdinstava, što predstavlja pad od 1,7% u odnosu na prethodnu godinu. Švajcarska poljoprivreda i dalje prolazi kroz velike strukturne promene, a one su posebno vidljive u sektoru stočarstva.
Broj mlečnih krava iznosio je oko 524.400 grla, što je 0,6% manje nego godinu dana ranije. Dugoročni pad broja povezan je sa teškoćama malih proizvođača, koji se sve teže nose sa rastućim troškovima proizvodnje i pritiskom tržišta. Sličan trend prisutan je i u svinjarstvu. U 2025. godini u Švajcarskoj je bilo oko 1.257.700 svinja, a nakon nekoliko godina rasta njihov broj ponovo je počeo da opada. To je deo šire promene u strukturi poljoprivrede, u kojoj se tradicionalni načini proizvodnje sve češće prilagođavaju novim tržišnim uslovima.
Za razliku od govedarstva i svinjarstva, živinarstvo beleži rast. Ukupan broj živine u Švajcarskoj dostiže približno 13,2 miliona grla, pri čemu najveći deo čine brojleri i nosilje. Broj nosilja iznosi oko 3,8 miliona, dok tovnih pilića ima oko 8,2 miliona. Rast ovog sektora povezuje se sa povećanom potražnjom za pilećim mesom i jajima.
Pored tradicionalne slike švajcarske poljoprivrede, poslednjih decenija pojavile su se i nove, nišne vrste uzgoja. Upravo tu promenu istražuje dokumentarni film "Drugačiji od očeva" (Anders als die Väter) iz 2017. godine, autora Huga Sigrista i Markusa Baumana. Autori polaze od pitanja koje postaje sve važnije za mala porodična gazdinstva: kako opstati u 21. veku kada tradicionalni uzgoj mlečnih krava više nije uvek dovoljan za preživljavanje?
Film prati četiri pionirske porodice iz kantona Bern koje prekidaju višegeneracijsku tradiciju uzgoja mlečnih krava i traže novi način opstanka. Umesto onoga čime su se bavili njihovi roditelji i dedovi, okreću se životinjama koje su donedavno bile gotovo nepoznate u švajcarskoj poljoprivredi - bizonima, vodenim bivolima, lamama, alpakama, škotskom govedu Hajland (Highland), pa čak i sobovima. Njihove farme postaju primer kako tradicija i inovacija pokušavaju da pronađu zajednički jezik u vremenu velikih promena.
Autori nekoliko godina prate njihov svakodnevni život: rad na farmama, ishranu životinja, mužu vodenih bivola, proizvodnju mocarele, uzgoj bizona radi mesa, preradu vune alpaka, prodaju proizvoda na lokalnom tržištu i porodične odnose.
Posebna vrednost filma jeste u tome što ne idealizuje život na selu. Farmeri otvoreno govore o neuspesima, dugovima, birokratiji, sumnjama komšija i sopstvenim greškama. Njihove supruge i deca takođe imaju važnu ulogu, jer pokazuju da savremena farma više nije posao jednog čoveka, već zajednički porodični projekat.
Kako klimatske krize menjaju Australiju - prirodu, poljoprivredu i život ljudi
Film obrađuje nekoliko važnih tema. Prva je ekonomski opstanak malih farmi: tradicionalni uzgoj krava često više nije dovoljno isplativ, pa farmeri moraju da pronađu tržišnu nišu. Druga tema je inovacija. Umesto da se takmiče sa velikim proizvođačima mleka, oni prave specijalitete poput bivolje mocarele, mesa bizona ili vune alpaka. Treća tema je nasleđe i porodica. Mnogi protagonisti priznaju da su njihovi roditelji bili skeptični prema njihovim odlukama. Napustiti način rada koji je porodica gradila decenijama nije bilo nimalo jednostavno.
Četvrta tema odnosi se na održivu poljoprivredu. Film pokazuje kako se egzotične vrste mogu uspešno uklopiti u švajcarske pašnjake bez narušavanja životne sredine, pod uslovom da se uzgoj sprovodi odgovorno. Iako govori o švajcarskim farmerima, film nosi univerzalnu poruku. Današnji poljoprivrednik više ne može da živi samo od tradicije.
Mora biti preduzetnik, poznavati tržište, marketing, preradu hrane i potrebe potrošača. Uspeh često dolazi tek kada se neko usudi da krene putem drugačijim od onog kojim su išle prethodne generacije. Autorski dvojac pokazuje kako spremnost na promene može pomoći porodičnim gazdinstvima da opstanu u vremenu velikih izazova.
A kada ste se već popeli na Alpe, pogledajte i z'Alp, koji prikazuje "tradicionalnu" Švajcarsku.
Tagovi
Autor
