Trovanje raja - o zemlji, pesticidima, novcu i zajednici koja traži svoja prava

U filmu "Naslednici" redatelja Aleksandera Pejna, glavni lik, kog tumači Džordž Kloni, u jednom trenutku kaže: "Moji prijatelji s kontinenta misle da samo zato što živim na Havajima, živim u raju. Kao da sam stalno na godišnjem odmoru. Svi smo mi ovde, pijemo Mai Taije, njišemo bokovima i hvatamo talase."

Prisetio sam ga se dok sam istraživao poljoprivredu ovog tropskog područja. Turistička slika skriva deo stvarnosti ostrva - veoma visoke troškove života, nedostatak stanova, siromaštvo dela stanovništva, zavisnost od turizma i intenzivno korišćenje prirodnih resursa. Za mnoge stanovnike raj sa razglednice znači svakodnevni život u jednom od najskupljih delova SAD.

Golema biološka raznovrsnost

Jedan od mitova o Havajima jeste da su prirodno očuvan raj. Ostrva zaista imaju ogromnu biološku raznovrsnost, ali upravo su zbog svoje izolovanosti posebno osetljiva na invazivne vrste, urbanizaciju, turizam, poljoprivredu i zagađenje. Kauai, poznat i kao Baštensko ostrvo (Garden Island), je pritom posebno zanimljiv jer se slika tropskog raja ondje sudara s intenzivnom poljoprivredom i industrijskim eksperimentima sa semenom i pesticidima.

Privreda se decenijama se oslanjala na plantažnu proizvodnju šećerne trske i ananasa. Kada su te industrije počele da propadaju, vlasti su tražile nove načine korišćenja velikih poljoprivrednih površina.

U takvim su se uslovima snažno razvile biotehnološke i agrohemijske kompanije. Kauai im je nudio ono što je za istraživanja bilo izuzetno vredno – plodno zemljište, toplu klimu i mogućnost proizvodnje tokom cele godine. Na ostrvu su poslovale kompanije poput Syngenta-e, Pioneer DuPonta, BASF i Dow AgroSciencesa..

Upravo se tim manje poznatim licem Havaja bavi dokumentarni film Trovanje raja (Poisoning Paradise) rediteljki Kili Šaje Brosnan i Terese Tiko iz 2017. godine. Film nas vodi na već pomenuto ostrvo, gde su velike agrobiotehnološke kompanije zbog povoljnih klimatskih uslova testirale genetski modifikovano seme i različite načine zaštite useva, pri čemu su na velikim površinama primenjivane i velike količine pesticida, uključujući takozvane pesticide ograničene upotrebe (Restricted Use Pesticides).

U razgovoru nakon nastanka filma Brosnan je rekla da ju je posebno iznenadilo saznanje da arhipelag ima više otvorenih ogleda sa genetski modifikovanim usevima nego bilo koja druga američka savezna država, kao i da su mnogi povezani sa kukuruzom i sojom tolerantnim na herbicide. Prema njenim rečima, veliki broj dozvola za takva istraživanja držale su upravo hemijske kompanije.

Borba za pravo na informaciju

Središnji problem nije samo testiranje GMO useva, već ono što se događa oko oglednih parcela. Stanovnici, lekari, učitelji i aktivisti upozoravali su da bi se hemikalije tokom prskanja mogle širiti izvan polja, prema naseljenim područjima. Njihov zahtev bio je jednostavan: pravo da znaju šta se prska, kada i gde.

To je dovelo do Bill 2491, predloga kojim se tražilo objavljivanje podataka o upotrebi pesticida i uvođenje zaštitnih zona. U septembru 2013. godine oko 4.000 ljudi učestvovalo je u protestnom maršu na Kauaiju, a okružni savet je potom usvojio zakon, koji je postao poznat kao Ordinance 960.

Film veliki deo prostora daje stanovnicima, lekarima i zdravstvenim stručnjacima koji govore o mogućim posledicama izloženosti pesticidima. Pominju se respiratorni problemi, bolesti i razvojni poremećaji koje pojedini stanovnici povezuju sa životom u blizini oglednih površina, kao i mogući efekti istovremene izloženosti različitim hemikalijama.

Navodnjavanje - šta kada vode ima, ali nije jednako dostupna svima?

Ali da odmah bude jasno, ovo je aktivistički dokumentarac. Njegova perspektiva jasno je na strani stanovnika i protivnika intenzivne upotrebe pesticida, a među sagovornicima su Vandana Šiva, Silvija Erl, Robert F. Kenedi Ml. i Endru Kimbrel. Zbog toga bolje funkcioniše kao prikaz sukoba zajednice, agroindustrije i vlasti nego kao konačan naučni odgovor o uzrocima konkretnih zdravstvenih problema.

Autorke pritom ne pokušavaju ravnomerno da predstave sve strane. Kauai prikazuju kao primer šireg problema u kojem se lokalna zajednica, uključujući domorodačko stanovništvo, suočava sa velikim kompanijama i intenzivnom poljoprivredom u neposrednoj blizini naselja.

Od lokalne bitke do globalnog pitanja

No, njegova najzanimljivija tema nije pitanje da li je neki pojedinačni pesticid "dobar" ili "loš". Kauai postaje primer mnogo šire dileme: koliki nivo intenzivne hemijske poljoprivrede društvo prihvata kada se ogledne i proizvodne površine nalaze neposredno uz mesta na kojima ljudi žive?

U tome je i ironija naslova. Ostrvo koje se svetu predstavlja kao tropski raj istovremeno je postalo važno središte biotehnološke poljoprivrede. Film zato iza turističke razglednice pokušava da pokaže drugu priču - o zemlji, pesticidima, novcu i zajednici koja traži pravo da zna šta se događa nekoliko stotina metara od njenog doma.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor