Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Pogled u prošlost
  • 21.01.2024. 13:30

U selu ambulanta, filijale banaka, bioskop - šta imamo danas?

Likovne i književne kolonije, pesničke večeri, muzika od etno do rokenrola, smotre folklornog i dramskog stvaralaštva, silan amaterizam koji je osvajao mlade i starije, sve je to davalo perspektivu i radost životu u selima

Foto: Aleksandar Filipović (Fanino)
  • 325
  • 65
  • 0

Život u selu oduvek se razlikovao od života u gradovima uz stalne pokušaje stanovnika sela, pa čak i ponekih vlasti, da se ova razlika ublaži. Pre oko 40 godina, svako selo imalo je neki prevoz i autobusku ili bar železničku stanicu. Događalo se da ova stanica bude izvan sela, na glavnom putu, ili, u planinskim krajevima, podaleko od naselja, ali, postojala je, a postojao je i kakav, takav red vožnje prema kome se stanovništvo orijentisalo.

Danas mnoga sela nemaju ni voz ni autobus, linijski taksi nije obavezan, tako da je stanovništvu najjednostavnije da ima - svoj auto. I teretno vozilo, kad treba nešto da se preveze do grada. 

Primer opštine Kikinda

Svih devet sela imala su ambulante. Nisu radile celodnevno, ali, uvek je u selu bila bar jedna medicinska sestra - koja je tu i živela. Većina ambulanti bila je u novim prostorijama, zadovoljavajući ne samo funkcionalnost nego i udobnost. Još ranije, davnih pedesetih godina prošlog veka, tri najveća sela u opštini Mokrin, Bašaid i Banatsko Veliko Selo, imala su svoja porodilišta. Nisu bila velika, po pet, šest kreveta, ali, radila su. Onda je, tokom šezdesetih, neko ocenio da je porodilište u Kikindi sasvim dovoljno. U međuvremenu, bilo je prilika kad je stajalo prilično pusto što se tiče beba. A i osoblje se nešto osipa, odlazi u penziju ili u inostranstvo.

Danas se u selima, gase i mnoge stočne pijace (foto: Biljana Ljubisavljević)

Imala su sva sela i filijale banaka, ili bar jedne banke. Sad u nekima nema ni bankomata. Škole su tokom osamdesetih stekle nove fiskulturne sale koje ni po čemu nisu zaostajale za onim u gradskim školama, čak su u nekim slučajevima bile i prostranije i bolje opremljene. Ali, kao najvažnije, sela su imala bogat kulturni život. Domovi kulture u Nakovu i Sajanu "mlađi" su od kulturnog centra u Kikindi - i u mnogim drugim gradovima.

Kulturni život

Bioskop je radio u svakom selu. Možda su sprave za emitovanje filma izgledale kao iz istorijskog filma - ali, radile su, bioskopskih predstava nije manjkalo. Film koji se prikazivao u gradu, prikazivao se i u selu. Pozorišna predstava koja je igrana u gradu - često je gostovala i u selu. Nekoliko disko klubova selima, u davno doba disko klubova, imalo je stalnu publiku iz drugih opština i obližnjih gradova. Likovne i književne kolonije, pesničke večeri, muzika od etno do rokenrola, smotre folklornog i dramskog stvaralaštva, silan amaterizam koji je osvajao mlade i starije, sve je to davalo perspektivu i radost životu u selima.

Predstave su bile prilika da zablistaju mnogi glumački talenti (foto: Sanja Dovečer)

Rusko Selo imalo je davnih osamdesetih smotru amaterske drame na mađarskom jeziku, dolazili su reditelji i dramaturzi iz Mađarske da se dive, da uruče nagrade i povedu u daleko inostranstvo najtalentovanije. Ta amaterska društva bila su nezvanična duša svakog sela, od najvećeg do najmanjeg. Ljudi koji preko dana rade teške poslove u poljoprivredi posle završenog radnog dana odlazili su u svoj dom kulture da tamo glume Ujka Vanju ili kralja Kreonta, da raspravljaju o delima Zilahija i Andrića, da glume, recituju, šiju kostime ili barem skuvaju kafu i obezbede obrok za glumačku ili folklornu družinu. Svi talenti, koje tokom dana niko ne primećuje, jer poljoprivreda traži svakodnevan težak rad, zablistali bi na seoskim svečanostima i na različitim smotrama.

I danas, posle toliko promena u društvenoj klimi i položaju sela, razna kulturno - umetnička društva, aktivi žena, lovačka udruženja, mladi i stari ekolozi održavaju selo da ne potone u mrak i tugu i želju za odlaskom negde daleko. Treba li, dakle, ova udruženja koja još čuvaju maleni plamen entuzijazma finansirati da se ne ugase? Treba, naravno. Kako, to je već teže pitanje, ali, nijedan zakon ne brani ni vlasti ni najimućnijim predstavnicima zajednice da se zainteresuju za ovu temu. 

Šta sve ima u vašem selu, pišite nam u komentaru ispod teksta.


Tagovi

Selo Kulturni život Železnička stanica Autobuski prevoz Ambulanta Bioskop Dom kulture


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Kompanija Volkswagen oborila je novi rekord u prodaji. I ne, ne radi se o automobilima. Riječ je o njihovoj poznatoj curry kobasici.  Tako je u 2023. godini prodano je 8,33 milijuna kobasica, uključujući sve varijante. To je oko 400.000 viš... Više [+]