Viđen som na motoru?

Vraćali se tako Slobodan zvani Garfild, Boško zvani Bole Anđeo i Paja Cirkus sa jedne raskošne riblje večere. Pozvani su bili u susedno selo, na dan osnivanja mesta, a događaj je potpuno opravdao sva očekivanja. Čorba je zasluživala medalju, a pečena i pržena riba, krupna i sitna, bar još dve medalje. Te večere blizu vode, u letnje doba, uvek su predstavljale pravu čaroliju za učesnike. Miriše hrana, miriše rečna voda, a svi koji pripremaju gozbu blistaju od veselja dočekujući sve pozvane. Vina i svakog drugog pića bilo je u izobilju za goste i ribolovce, a raspoloženje na visini.

Sve su to komentarisali naši junaci vozeći se kući putem dobro osvetljenim mesečinom po toploj i prijatnoj noći. U jednom trenutku, a Bole je upravo hvalio čorbu, na drumu ispred njih ukazao se prizor neobičan.

Stari som, stanovnik dubokih voda, nije te večeri više želeo da miruje u mulju. Čula se muzika. Ljudi su pričali i dovikivali se. A somu, starijem od sela, bilo je dosta uvek iste vode i hrane. Hteo je da se uključi u zanimljiv život na obalama. Kako je to izveo, samo je on znao, ali, izišao je iz vode prezirući sve prirodne zakone i krenuo da puzi prema najbližem naselju. Tamo je, neprimećen u mraku neosvetljenih ulica, pošto su svi seljani otišli na slavlje, ukrao nečiji motor i krenuo da ga vozi prema obali.

Šta je ovo?

Veliko stvorenje vešto je koristilo peraja da upravlja vozilom, a motor je zadovoljno brundao kad su ga spazila ova trojica. Mesec je odlično osvetljavao ceo prizor kao iz filma. Povratnici s večere zavrištali su od čuda, a ponešto i od užasa. Bole je prikočio i automobil je stao, srećom bez ikakve štete i srećom pa su bili dovoljno daleko da se zaustave i gledaju čudo pred sobom.

"Šta je ovo, sunce ti?", proderao se Garfild.

Bio je to motor, ali, vozilo ga je, ne prebrzo, biće iz ribolovačke priče. Presijavao se na mesečini veliki hrbat soma, a sjajna peraja lepršala u vožnji. Osećao se snažan miris rečnog mulja i čulo se šljapkanje kako bi se stvorenje pomerilo. Som je napravio nekoliko krugova motorom pred zapanjenim gledaocima. Da li je želeo da ih zadivi svojom bajkerskom veštinom ili je nešto drugo bilo u pitanju, ljudi su gledali otvorenih usta i bez pokreta.

Između udice i mita: Šaran duži od metra, som od sto kila

Najzad, kad je somu bilo dovoljno zabave, ostavio je motor, skliznuo u visoku travu na obali reke i uz šljapkanje našao put do vode u kojoj je ubrzo nestao i sve je ponovo bilo kao i uvek. Mesec na nebu, put i jedno vozilo iz koga su izašla tri prestravljena čoveka gledajući i ne verujući da je sve opet normalno i da soma koji vozi motor jednostavno nema.

Nisu ovde čista posla

Ali, nešto je ostalo - jedan motor odložen na sredini druma.

"Bežimo odavde", komandovao je Bole Anđeo kad je došao do reči. "Nisu čista posla ovde!"

"I drugi su svašta viđali, baš na ovom mestu", prošaputao je Paja Cirkus.

"Skloni u stranu taj motor, da ne bude posle kako smo ga mi uzeli", presudio je Garfild, najtrezniji od trojice. "Idemo mi u kafanu, i, ako čujemo ovo što smo videli, neće biti dobro. Što se mene tiče, ja o ovom slučaju neću da pričam nigde i nikome."

Vratili su se u automobil i nastavili put prema svom mestu, mnogo opreznije nego do tada.

"A i niko nam ne bi verovao", primetio je Paja.

"Zaboravi", naredi Boško.

Put je dalje odmicao u potpunoj tišini dok je svaki od trojice mislio svoje misli.