Zbog pada prinosa ratarskih kultura gubimo skoro 470 miliona evra?

Konačno se približismo Evropi. Suša koja je tokom juna i jula pogodila zapadnu Evropu, došla je i kod nas u formatu "toplotne kupole" koja nam je osim temperatura oko 40 stepeni u kontinuitetu od tri nedelje (možda će potrajati i duže) podarila i period bez kapi kiše.

Čija je suša bila veća, to se još ne zna, ali eto nas u Evropi. U poslednjih pet godina četiri godine su bile sušne. U poslednjih pet godina priroda je četiri puta sprečila poljoprivrednike da ostvare zaradu u svom biznisu. U poslednjih pet godina četiri puta se "tanjio" investicioni kapacitet paora da ulože u modernizaciju i proširenje biznisa. U poslednjih pet godina četiri puta srpski poljoprivrednik je kuburio kako da isfinansira troškove života, dečiju ekskurziju, a o "holideju" da i ne govorimo.

Ništa od prinosa

Sredinom jula meseca pogled na srpske njive pod prolećnim kulturama, "punio" nas je optimizmom da ćemo konačno imati dobre prinose kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe...

Ništa od toga. Prošle godine junske i julske suše su sprečile kukuruz, soju i suncokret da proces generativnog stasavanja useva sprovedu u skladu sa biološkim potrebama. Ove godine su nas "dočekale" avgustovske suše, te tako korektno oprašene i generativno osposobljene biljke su imale problem nalivanja zrna. Rezultat ove, kao i prošle godine je isti: pad prinosa.

Samo kratka edukativna digresija. Prolećnim usevima u avgustu mesecu prosečno je potrebno između 70 i 100 litara kiše po metru kvadratnom. Bilans padavina za prve tri nedelje avgusta se u proseku kreće od 0 do 4 litre kiše po metru kvadratnom. Sve vam je jasno. Kako kukuruz da popuni svoj formirani klip jedrim zrnevljem kada mu nedostaje voda kao taj element u strukturi zrna koji će kao vezivni faktor povezati sve što vredi od hranljivih sastojaka, koji zrno kukuruza čini najznačajnijim participantom u strukturi krmne smeše?

Dugogodišnje prisustvo autora ovog teksta u medijima, istom daje za puno pravo da konstatuje koja su to pitanja koja mu se redovno u ovakvim okolnostima postavljaju. To je pre svega pitanje koliki će biti prinosi i kolika šteta se očekuje od pada prinosa, potom da li ćemo imati dovoljno osnovnih primarnih poljoprivrednih proizvoda za naše potrebe i konačno, da li će zbog svih ovih okolnosti biti poskupljenja hrane.

Refleksija na srpskog poljoprivrednika

Kolumna kao specifična forma pisanog teksta ne podrazumeva da vam neko postavlja pitanja, a vi na njih odgovarate. To je već forma intervjua. Da ne bih čekao da mi neko postavlja pitanja, ja ću na njih odgovarati upravo po redosledu kako sam naveo u prethodnom pasusu. Naravno, uzeću sebi za pravo da postavim samom sebi još jedno krucijalno pitanje, a to je kako se sve to reflektuje na našeg paora.

Pad prinosa? Koji pad? U odnosu na šta pad? Koliki pad? Odmah da razjasnimo da ove godine prolećni usevi u stvari neće imati pad prinosa u odnosu na prošlu godinu!? Prinosi ove godine će u stvari biti tek nešto ispod nivoa prosečnih prinosa u proteklom petogodišnjem periodu!? Zašto se onda tako uzbuđujemo? Objašnjenje je jednostavno: četiri od pet proteklih godina donele su ispodprosečan prinos, te je i taj prosek niska baza za poređenje, pa otud i konstatacija da eto i ove godine imamo relativno prosečan prinos.

(Ispod)prosečni prinosi

Malo da se uozbiljimo. Kao vrednost za poređenje moramo uzeti očekivani prinos u skladu sa genetskim potencijalom useva, agrotehnikom koju primenjuju naši poljoprivrednici i naravno uz pretpostavku uobičajenih klimatskih uslova. Nećemo se zbog toga osloniti na statistiku, već na iskustvene, empirijske podatke. U elaboraciju ćemo uzeti tri najzastupljenije prolećne kulture: kukuruz, soju i suncokret.

• Kukuruz - uobičajeni prinos (pesimistična procena) 6,5 t/ha
• Soja - uobičajeni prinos 2,8 t/ha
• Suncokret - uobičajeni prinos 2,7 t/ha.

Realne procene ovogodišnjeg roda su trenutno na nivou procene da bi kukuruz imao prosečan prinos od 4,8 t/ha, soja 1,8 t/ha i suncokret 2,4 t/ha. Kada se uzmu u obzir setvene površine (posejan na 923.000 ha) kukuruz će imati ukupni podbačaj od 1,57 miliona tona, soja (posejana na 211.000 ha) bi odbacila podbačaj od 211.000 tona i suncokret (zasejan na 251.000 ha) bi imao podbačaj od 75.300 tona.

Da te ne bih poštovani čitaoče dalje uvodio u matematiku, samo ću konstatovati da bi uz cenu kukuruza od cca 210 EUR/t gubitak na ovoj kulturi bio oko 330 miliona EUR, gubitak na soji uz pretpostavljenu cenu od 500 EUR/t bi bio 105 miliona EUR i gubitak na suncokretu pod uslovom da je cena ove robe 450 EUR/t u iznosu od približno 34 miliona EUR.

Dakle samo na ove tri uz pšenicu najzastupljenije ratarske kulture, imaćemo finansijsku štetu od 469 miliona EUR. Odmah da se ogradim, računica je vrlo aproksimativna.

Gubi država, potrošači, paori

Ko će imati štetu? Država? Da, hoće, ali samo utoliko što će imati manji prihod od poreza na nedostajuću robu, da li kroz PDV, manji porez na dobit usled lošeg proizvodnog rezultata poljoprivrednih kompanija, ili neki drugi namet, nije ni važno. Potrošači? Da, i oni će imati štetu u vidu eventualnog poskupljenja prehrambenih proizvoda u čiju cenu su "utkani" ovi bazični proizvodi kao što su ove tri biljne kulture. Dakle, očekivana manja proizvodnja posledično će kad - tad da se efektuira kroz veću cenu ovih sirovina za proizvodnju hrane.

Najzad - paori. Oni su ti koji će imati neuporedivo najveću štetu. Šteta po njih je direktna i neposredna. Država će svoj potencijalni gubitak već nekako nadoknaditi. Lepeza zahvatanja kroz razne takse, akcize, skrivene namete, lako će nadoknaditi nastalu "rupu" u budžetu. Potrošač će naći svoju računicu i uklopiće se u svoj kućni budžet.

A šta ćemo sa paorima ? Paori su na vetrometini. Nije samo agrarni budžet ono što čini paore zadovoljnim. Šta ćemo sada kada klimatske promene atakuju na prihod paora kao najveća pošast koju niko ne sprečava da hara po našim poljima.

Opet o državi. Naime, klimatske promene su toliko očigledne, da zahtevaju hitnu reakciju i preduzimanje odgovarajućih mera, kao što su podizanje kapaciteta zalivnih sistema, uvođenje poljoprivredne proizvodnje u sistem kontrolisane ili relativno kontrolisanje proizvodnje kao što su plastenička Ili staklenična proizvodnja i još mnogo toga što očigledno nije u fokusu naše agrarne politike.

Da li smo zaista nemoćni pred sušom?

Umesto toga, država vrlo vešto klimatske promene koristi kao izgovor da su to "eto neke nenajavljene prirodne pojave pred kojima smo nemoćni", koje se iz godine u godinu ponavljaju samo da bi se naudilo našim poljoprivrednicima i državi u najširem smislu te reči.

Kada već "otplačeš" tužne spržene parcele, dočeka te tržište ili preciznije - cene kao večiti problem. Neuređeno tržište je od proizvođača primarnih proizvoda i njihovih otkupljivača stvorilo arhineprijatelje. Uzećemo za primer aktuelnu situaciju sa suncokretom kao paradigmatičan primer tržišne nemoći proizvođača. Problem sa cenom suncokreta je ponovo aktuelan, pogotovo u okolnostima kada se proizvođačima nudi sramotna cena od 40,00 din/kg.

"Uspostavite trgovanje bez kartelskog dogovora cena", poručuju proizvođači suncokreta

Izgovor otkupljivača je da je to akontna cena. Akontna cena po pravilu nailazi na veliki odijum nezadovoljstva proizvođača. Buka i galama traje koliko traje žetva suncokreta, a to je relativno kratak vremenski period. Žetva se završi, "galama" se utiša, o ceni se više i ne govori i ona po pravilu ostaje na početnoj ili tek nešto malo većoj poziciji od početne akontne cene.

Da, država je kriva

Zašto svake godine nezadovoljstvo? Stvar je vrlo jasna. Oligopolno tržište gde je na jednoj strani malo otkupljivača, a na drugoj veliki broj neorganizovanih proizvođača daje otkupljivačima veliku startnu prednost u pregovorima. Gde je sada tu država kriva? Jeste kriva je, jer ni posle velikih obećanja nije reafirmisala sistem javnih skladišta koji relaksira položaj proizvođača i daje im moćan alat da sami sebi kreiraju i kontrolišu tržišnu poziciju.

Nepostojanje institucionalno uređene robne berze ne omogućava proizvođačima tzv. hedžiranje na tržištu i zaštitu sopstvene tržišne pozicije.

I tako, naši političari umesto da zasuku rukave i pozabave se mogućim načinima za rešavanje suštinskog problema, imaju klimatske promene kao sjajan izgovor za sve što ne valja u poljoprivredi. Kao medalja oko vrata olimpijskih šampiona, političari sijaju od nesuvislih izgovora ne samo u kontekstu očajnog stanja naše poljoprivrede, već i sve nevolje "trpaju" u koš globalne promene klime kao glavnog krivca.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor