Mlečno govedarstvo u Srbiji je u najdubljoj krizi poslednjih decenija: tržište se puni uvoznim proizvodima, domaće farme se gase, a mali proizvođači sve češće se pitaju ima li proizvodnja budućnost. Oliver Aleksić iz udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije kaže da to nije „incident“, već posledica decenija stihijske agrarne politike bez strategije i zanemarivanja struke. Po njemu, subvencije su često imale karakter socijalne pomoći ili su završavale kod privilegovanih, umesto da podignu produktivnost, genetiku i modernizaciju. Srbija je dodatno izložena konkurenciji subvencionisanog mleka iz EU kroz SSP, dok se zaštitni mehanizmi i intervencije koje postoje u zakonima primenjuju sporo, pa sistem često reaguje prekasno. Krizu produbljuje jaz između velikih, tehnološki opremljenih sistema i malih farmi sa 5–15 krava, kojima i mali rast troškova može biti presudan. Aleksić ukazuje i na to da uvozni mlečni prah potiskuje domaće sirovo mleko, dok se otkupna cena formira prema interesima industrije, a ne prema realnim troškovima. Kao izlaz predlaže „struku ispred politike“: analizu efekata subvencija, jače savetodavstvo, ulaganja u genetiku i ishranu, jasno označavanje porekla i kvaliteta kroz cenu i brendiranje, kao i edukaciju, klastere, ogledne farme i udruživanje po zadružnom modelu. #mlecnogovedarstvo
Foto: Pexels