Zahvaljujući Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Zelenom klimatskom fondu (GCF) projektom "Jačanje kapaciteta u Srbiji za strateško uključivanje privatnog sektora u finansiranje u oblasti klimatskih promena" radi se na jačanju tehničkih kapaciteta institucija u Srbiji, edukuje se šira javnost, i stvara se neophodna infrastruktura za uključivanje privatnog sektora u finansiranje i sprovođenje prioritetnih investicija, navodi se u saopštenju.

Srbija se ratifikacijom Sporazuma iz Pariza Okvirne konvencije UN o promeni klime obavezala na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG emisije) i prihvatila potrebu sprovođenja mera i aktivnosti koje vode adaptaciji na izmenjene klimatske uslove.

U periodu od 2000-2015. naša zemlja je pretrpela štete od preko pet milijardi evra usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa i to najviše u sektorima poljoprivreda, vode, šumarstvo, ali i biodiverzitet i zdravlje.

Srbija bi trebalo da do 2040. ima najmanje 40 odsto energije dobijene iz obnovljivih izvora i više od 50 odsto do 2050. i značajno iskorišćenje solarne i energije vetra.

Sektor poljoprivrede najviše može da očekuje posledice, odnosno smanje prinosa ukoliko se na vreme ne preduzmu adekvatne mere prilagođavanja. Prinos kukuruza može biti smanjen u nenavodnjavanim uslovima do 58 odsto prinos pšenice do 16 odsto kao i smanjenja proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe.

Foto: FAO