Grupa stručnjaka i nevladinih organizacija iz 11 zemalja objavila je listu 88 prioritetnih reka za zaštitu i pozivaju zemlje Zapadnog Balkana koje su potpisnice Bernske konvencije za proširivanje Emerald mreže u regionu, navodi se u saopštenju.

Emerald mrežu uspostavio je Savet Evrope 1989. godine prema Konvenciji o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija), a čine je područja od posebne važnosti za zaštitu prirode kako bi se očuvale biljne i životinjske vrste u njihovim prirodnim staništima.

Kao potpisnice Bernske konvencije, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija započele su uključivanje u ovu mrežu 2011. godine kada su predložile mali broj područja za zaštitu. Zbog svega toga, većina reka i ribljih vrsta još uvek nije zaštićena.

Zapadni Balkan je globalno važno žarište biološke raznovrsnosti, posebno kada je reč o slatkovodnim vrstama i staništima. Planinski lanci, reke, jezera i obala predstavljaju dom brojnim ugroženim vrstama i važna su staništa za mnogobrojne endemske vrste koje ne žive nigde drugde. Kada se uporede sa ostatkom Evrope, većina reka u regionu je u dobrom ili izrazito dobrom stanju, a mnoge su idealni kandidati za zaštitu, što je prepoznao i objavljeni spisak, argumentuju u saopštenju.

Pravni stručnjak Organizacije za političku ekologiju Polekol i inicijativa Pravo na vodu Strahinja Macić rekao je da Srbiju karakteriše velika genetička, specijska, ekosistemska i predeona raznovrsnost i kao deo Balkana predstavlјa jedan od šest centara evropskog biodiverziteta.

"Međutim ovu prirodnu raznovrsnost tek svojim malim delom obuhvataju Emerald područja, koja su od velike važnosti za zaštitu i očuvanje divlјih bilјnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa. Nova Emerald područja nisu predložena od 2011. godine, zato ishode seminara smatramo dragocenim i dobrom osnovom za predloge novih područja, sa posebnim akcentom na rečne slivove prekograničnih vodotokova", rekao je Macić.

foto: Predrag Ilić