U narodu poznat i kao divlji beli luk i medveđi luk, ovo je biljka koja je hrana, lek, i začin.

Nakon buđenja iz dugog zimskog sna, medvedi jedu samo sremuš 2-3 nedelje kako bi očistili organizam i povratili snagu. Na mene je delovao suprotno - učinio je da se osećam pospano, na čemu mu je Dragan bio sigurno zahvalan (manje sam brbljala 😂). 

Dragan je moj bivši kolega sa terena, agronom sa više godina radnog iskustva u poljoprivredi nego što ja imam godina, jednom rečju - enciklopedija, i to otvorena. U penzionerskim danima pčelari 🍯 i ima još uvek strpljenja za nas radoznale i pričljive.

Nas dvoje smo se jednog nedeljnog jutra uputili ka manastiru Petkovica na Fruškoj Gori jer u obližnjoj šumi raste ova čudesna biljka koja je čak 20 puta lekovitija od belog luka. Tajna je u alicinu koji nastaje, najjednostavnije rečeno, u trenutku kada se kida list sremuša - dok ga beremo ili seckamo. 

Kako alicin deluje na naš organizam?

Ovo jedinjenje se ponaša kao razređivač u našim krvnim sudovima i čisti sve što mu se nađe na putu. Samim tim reguliše nivo holesterova i triglicerida na prirodan način, snižava krvni pritisak, čisti creva. Najjači je prirodni antibiotik, a pored toga ima i antivirusna i antigljivična svojstva (bakterije, virusi i gljivice). Sve u jedan.

Naravno, nije sve tako jednostavno, ali za sve postoji rešenje. 🙂 Sremuš u organizam treba da se unosi 5-7 dana u kontinuitetu kako bi količina alicina dostigla nivo koji je potreban da bi očistio krvne sudove. Ukoliko se uzimanje prekine samo jedan dan, ciklus je potrebno ponovo započeti. S obzirom da je za veliki broj nas nemoguće da 7 dana provedemo u šumi i grickamo sremuš, možemo da napravimo tinkturu. 

Zašto pravimo tinkturu od sremuša u šumi?

Da bismo sačuvali alicin u što većim količinama. Ovo hemijsko jedinjenje se gubi nakon branja prosečno 2-3% tokom jednog sata. Pravljenjem tinkture u šumi sačuvaćemo skoro celokupnu količinu alicina. Tinkturu pravimo tako što otprilike ⅔ posude (obična staklena tegla) napunimo listovima sremuša koji smo sitno iseckali i na to sipamo rakije koliko stane. Treba da odstoji 40 dana, da se vremena na vreme promeša (svakodnevno bi bilo najbolje), procedi kroz gazu i istisne sve iz listova.

Pored tinkture, lekovita svojstva sremuša na sličan način možemo sačuvati ukoliko ga pomešamo sa medom. Zamrzut ili osušen sremuš će izgubiti alicin, ali će zadržati vitamine i minerale. Još jedna ideja je pesto od sremuša koji možete napraviti po povratku iz šume. Pesto se pravi tako što se u blenderu izmiksa sremuš sa maslinovim uljem. U to se doda so, sok od limuna i orasi (ili neki drugi orašasti plodovi koje volite) po ukusu. 😋

Ukoliko ste u potrazi sa medom i rakijom od proverenih malih prozvođača, pišite. 😊

I naravno, ne propustite priliku da sremuš jedete dok ga berete. Gde god da sam ove godine brala sremuš, bilo je i plućnjaka. Njega takođe možete da konzumirate. Odličan je za čišćenje organa za disanje. 

Ukoliko niste sigurni da li je biljka koju ste ubrali sremuš, protrljajte je i po mirisu ćete znati. 😀

P.S. komunalne službe na Fruškoj Gori ne postoje. Čuvajte je da nam i dalje bude lepa - ne ostavljajte smeće za sobom. 

Slike našeg izleta do manastira Petkovica, Šišatovac i obližnje šume u kojoj raste sremuš su 📷 ovde. 

#NPFruškaGora #LekoviteTravke #DivanKićeniSrem #DanNaPlanini