P r a v i l n a k o s a p a l m e t a.

Krošnja pravilne palmete s kosim granama sastoji se od centralne produžnice na kojoj su pravilno raspoređeni spratovi bočnih grana. Na svakom spratu se nalaze po dve bočne grane, a obično ima 3 - 4 sprata. Bočne grane se razvijaju pod uglom 45 - 60° u odnosu na vođicu, za koje se se mladari odabiraju u julu, a ostali povijaju ili zakidaju. Ukoliko se po ovom sistemu gaje jabuke i kruške okalemljene na slabijim vegetativnim podlogama neophodna je stalna potpora od stubova i žica. Stubovi se postavljaju na 10 m jedan od drugog, prvi red žice na 50 - 60 cm iznad zemlje, a ostala 3 - 4 reda na razmaku od po 50 - 60 cm.
Pravilna ili regularna palmeta primenjuje se najviše u gajenju jabuke, kruške i breskve, a u manjoj meri kod ostalih voćnih vrsta. Osnovne skeletne grane pružaju se u jednoj ravni u rednom prostoru. Širina krošnje najčešće je 80 - 150 cm. Potrebno je obezbediti dobro obrastanje osnovnih skeletnih grana poluskeletnim i obrastajućim razgranjenjima. Formiranje traje 3 do 4 godine.
Razmak između prvog i drugog sprata (etaže) osnovnih grana nešto je veći nego između drugog i trećeg sprata grana jer je u vršnim delovima bolje osvetljavanje. Inače, razmaci između spratova osnovnih primarnih grana, zavisno od bujnosti sorte i podloge, kreću se od 60 do 120 cm. Skeletne grane prvog sprata otklanjaju se od provodnice, tako da u osnovi zatvaraju ugao od 45 stepeni. Na drugom spratu osnovne skeletne grane jače se otklone, tako da sa provodnicom zatvaraju ugao od 50 stepeni. Skeletne ramene grane trećeg sprata otklonimo još jače, tako da sa provodnicom zatvaraju ugao od 60 stepeni. Dakle, idući prema vrhu, povećava se ugao otklona skeletnih grana.To je važno zbog toga što je snaga rasta u vrhovima veća, a većim otklonom se usporava, odnosno na taj način se održava ravnoteža rasta između svih skeletnih grana na voćki.
Razvođenje skeletnih grana postiže se uz pomoć armature (potpore) od trske, motki ili najčešće pomoću armaturne žice (betonski stubovi).
Gajenje voćaka u obliku pravilne palmete odavno se praktikovao, ali su se mnogo pre na skeletnim granama prvog reda učestalim rezom, uključivši i rez na zeleno, podržavali oblici kratkih rodnih izbojaka.Te su se palmete zvale klasične. Danas se na skeletnim granama prvog reda formiraju ogranci dugih rodnih izbojaka ili grančica na kojima se više i bolje zameću cvetni pupoljci, te je veća i redovna rodnost. Kod breskve se na skeletnim granama prvog reda formiraju kraći ogranci drugog reda, raspoređeni u vidu "riblje kosti", koji na sebi nose jednogodišnje izbojke.Taj se oblik gajenja tačnije naziva Baldassarijeva palmeta. Bočne grane drugog reda su naizmenično raspoređene na osnovnim granama prvog reda, tako da po izgedu liče na "riblju kost". Pravilna palmeta posebno je namenjena breskvi, jer one rađaju na jednogodišnjim izbojcima, koji se rezidbom stalno obnavljaju. Zbog toga je važno da se rezidbom ne pravi mnogo rana na skeletnim granama prvog reda, već na ograncima ili granama drugogo reda.
Još je važno napomenuti da voćke najčešće uzgajamo u obliku pravilne palmete, ako su sorte kalemljene na bujnim i srednje bujnim podlogama.
Orezivanje u punoj rodnosti je odozgo pa naniže. Prvo se prekraćuju produžnice skeletnih grana poslednjeg sprata na spoljnu grančicu, pri čemu se vodi računa da skeletne grane imaju približno istu dužinu. Ako je jedna od njih slabija, onda joj se daje više uspravni položaj da bi ojačala i na taj način se uspostavlja ravnoteža. Zatim se na obe skeletne grane do osnove uklanjaju svi bujni letorasti, koji su izbili sa gornje i donje strane, tako da ostanu samo grane i letorasti sa strane, koje zatim valja prorediti na 20 - 30 cm razmaka. Kada je reč o jabuci i krušci, grančice koje su u prethodnoj godini donele rod proređuju se ili sasvim odstranjuju, radi podsticanja razvijanja novih rodnih grančica. Grančice koje su stare preko 3 godine i koje su usled rađanja iscrpljene treba do osnove ukloniti. Na ovaj način se režu i ostali spratovi. Rezidbom u proleće treba obnavljati 10 - 14 % rodnih grana i grančica.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije