KAKO SE REŠITI OBIČNOG PAUČINARA NA MALINI I JAGODI

Obični paučinar (Tetranychus urticae Koch) je poznat i pod nazivom obična grinja ili koprivina grinja. Napada veliki broj biljaka, ratarskih, povrtarskih, voćarskih i vinovu lozu. Poznata je i pod nazivom obična koprivina grinja, baštenska grinja, običan paučinar.
Štetu pravi tako što se hrani na naličju biljaka sisajući biljne sokove. Nakon toga se na na licu listova vide sivo-bele male mrlje, te nakon nekog vremena list počinje da žuti i osuši se. Ukoliko je velika populacija običnog paučinara na biljci ona se može osušiti. Grinje se ne mogu jasno videti jer su veličine do oko 0,3 mm, međutim paučinasta struktura na naličju listova je dovoljan znak da su prisutne.
Obični paučinar (obična grinja) zimu provodi u stadijumu zimske ženke. Insekti se u tom periodu uglavnom grupišu na gomilama opalog lišća ili u pukotinama na kori drveća. U toku proleća, koprivina grinja pojavljuje se tokom aprila meseca ili ako je hladno, onda tek u maju. U tom prvom periodu grinje se hrane na korovima i na mladim izdancima gajenih biljaka. Ženke jaja polažu nakon nekoliko dana provedenih napolju, pošto su se dobro nahranile i što su se stvorili povoljni uslovi. Najbitniji uslov za početak polaganja jaja običnog paučinara jeste temperatura. Čak i kada se polože jaja, od temperature zavisi koliko će se brzo izleći larve. Prilikom polaganja jaja njihov broj je obično oko 90 komada.
Ovaj insekt od trenutka izleganja larve pa do razvića odraslog paučinara prođe kroz osam faza. Tokom tih 8 faza se ne mogu videti neke spektakularne promene na grinjama. Kako na ceo razvoj utiče dosta temperatura, optimalna je oko 30 0C kada se iz jaja najbrže izlegu larve. Broj generacija u toku jedne godine takođe zna oscilirati između 7 i 12. Neki prosečan broj generacija ovog štetnog pauka godišnje je 9.
Na naličju listova gde borave i hrane se vremenom se raširi paučinasta struktura, a grinje su uglavnom toliko sitne da treba lupa da bi se mogle dobro videti i prebrojati. Boja mladih jedinki može da varira kao žućkasta, zelenkasta ili crvekasta u zavisnosti od toga čime se hrane, dok su odrasle grinje tamno narandžaste ili crvene boje. Često običnog paučinara mešaju sa crvenim voćnim paukom. Zato i manje uspeha u zaštiti protiv grinja, jer cveni voćni pauk se umnogome drugačije suzbija.
Paučina koju prave, osim na naličju listova, nalazi se razvučena između susednih listova i olakšava im kretanje po biljci. Pored kretanja, grinje dosta se šire nošene vetrom na druge biljke u blizini. Obični paučinar može da se hrani na oko 300 biljnih vrsta, te zato lako opstaje i širi se. Obični paučinar (obična grinja) može dosta štete napraviti u zasadima jagode i maline, a od ratarskih kultura na zasadima soje.
Zimskim prskanjem postiže se samo delimičan uspeh: Belo ulje, Belol, galmin (3 - 4 %), Crveno ulje (2 - 3 %), Plavo ulje (2 - 3 %), Eos, Vektafid (2,5 - 3 %), sa napomenom da je Belol efikasniji u fazi bubrenja pupoljaka. Kasno zimsko prskanje sprovodi se pred sam početak vegetacije istim sredstvima, stim da se može upotrebiti i Dast oil (0,3 %).
Sa pojavom pokretnih formi grinja, najčešće u aprilu mesecu, sprovodi se najvažnije prskanje preparatima: Kraft, Acarstin, kontaktnim i sistemičnim organofosfatima, te specifičnim akaricidima: ***Omite 57-E (0,10 - 0,15 %), ***Milbenock (0,1 %) Apollo 50-SC (0,04 %), Envidor (0,04 - 0,06 %), Kingbo (0,2 %) i mnogi drugi. Kasniji tretmani su pri pojavi pokretnih formi običnog paučinara, a na malini do početka cvetanja.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Post scriptum: Tekst nije objavljen ni na jednoj društvenoj mreži. Imao sam potrebu da napišem tekst o običnom paučinaru (koprivinoj grinji) jer dolazi često do mešanja ovog pauka sa crvenom voćnom grinjom (Panonychus ulmi), te najčešće u suzbijanju običnog pauka (paučinara) dolazi do neuspeha i velikih šteta, naročito na jagodi i malini.