ZASECANJE KORENA VOĆAKA.

Ravnoteža između rasta i rodnosti se može ostvariti i zasecanjem korena. Da bi ova mera bila uspešna mora se kombinovati sa odgovarajućom rezidbom - duga rezidba i drugačijom agrotehnikom. Zasecanje korena se često primenjuje pri uzgoju jabuke pod protivgradnom mrežom, smanjiti vršni rast provodnice pre negoli dostigne visinu protivgradne mreže. Često posledice budu sitniji plodovi. I ovu meru treba prilagoditi lokaciji (zemljište, klima, navodnjavanje) i sorti (krupnoplodne ili sitnoplodne sorte). Korišćenjem čizel pluga, koren se preseca na oko 40 - 60 cm od stabla. Napominjem, ova intervencija se obavlja u maju ili u septembru u organskoj proizvodnji voća.

Preporuka je:
- mart-april, u slučaju kada je malo zametnutih cvetova (npr. alternativno rađanje) i kod krupnoplodnih sorti;
- sredina juna (posle T-stadijuma): u godinama dobrog zametanja cvetova i kod sorti srednjih i krupnih plodova (naročito ako nema mogućnosti navodnjavanja).
Tehnika i dubina zasecanja: 30 - 50 cm unutar međurednog prostora (sa jedne ili obe strane reda), a dubina zasecanja je 25 - 40 cm. Osim navedenog rezidba korena daje nam sledeće rezultate:
- utiče na smanjivanje alternativne rodnosti, te na diferencijaciju cvetnih pupoljaka - naime, rezidbom korena moguće je poništiti negativan uticaj plodova na diferencijaciju cvetnih pupoljaka i ostvariti redovniju rodnost;
- pridonosi stabilnijem i boljem prinosu;
- omogućava intenzivan rast žiličastog korena - apsorpcija Fe i Zn u samim plodovima jabuke nije u direktnoj vezi samo sa dužinom korena, nego i sa volumenom žiličastog korena;
- omogućava lakše usvajanje mineralnih hraniva (N, P, K, Ca, Cu, Mn, Zn, Mg), koji su neophodni za rast i razvoj biljke (ploda). Za obavljanje rezidbe korena koristi se oštri nož pričvršćen na radni organ traktora. Nož može biti ravan ili zakrivljen. Rezidbu korena, kao i nadzemnog dela, treba sprovoditi stručno i u pravo vreme, jer se pokazala efikasnim za smanjenje vegetativnog rasta, ali je zabeležen i negativni efekat na masu ploda i sam prinos. Naime, rezidba korena ne daje jednake rezultate u svim godinama. U principu rez korena dobro je sprovesti u godinama niže rodnosti, a veće bujnosti. Loše sprovedena rezidba korena (sprovedena u pogrešno vreme ili prejako) može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast, veliki udeo sitnijih plodova, a može prouzrokovati i jaku mrežavost plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše. U svakom slučaju potrebna je konsultacija stručnjaka i oprez da ne bi došlo do neželjenih posledica.
U konvencionalnoj proizvodnji, naročito u proizvodnji jabuke, kruške i trešnje jedna od preporučenih mera je rezidba korena, odnosno podsecanje žila korenovog sistema, slično kao u organskoj proizvodnji. Cilj ove mere je prvenstveno smanjenje bujnosti stabala, jer se redukuje apsorpciona površina korena, ali ona istovremeno doprinosi porastu diferenciranih cvetnih pupoljaka. Rezidba korena se može izvršiti sa jedne strane, ili ređe sa obe strane stabla u jednoj godini. Izvodi se, kao što sam naveo, pomoću specijalnog noža za podsecanje korenovog sistema, montiranog na traktoru i na udaljenosti 30 do 40 cm od korenovog vrata, kao i obično na dubini od 30 cm. Preporuka da se u konvencionalnoj proizvodnji voća izvede na samom kraju vegetacije (novembar) ili pred početak naredne vegetacije (kraj marta). Rezidba korena pred kraj intezivnog porasta mladara, tokom vegetacije, može izazvati negativne posledice koje se prvenstveno odnose na visinu prinosa i kvalitet plodova u tekućoj i narednoj vegetaciji. Ova agropomotehnička mera se danas najviše primenjuje u savremenim zasadima jabuke, trešnje i kruške.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije