Ono što bismo trebali da znamo je da prosečno 20% globalne proizvodnje pšenice propadne zbog bolesti i štetočina. I mismo osetili u 2014. godini velike gubitke upravo zbog rđe pšenice. 

Kako bolesti utiču na rod žitarica?

Bolesti smanjuju aktivnu površinu lista za fotosintezu i ubrzavaju propadanje lista. Zatim, teraju biljku da pokrene odbrambene mehanizme i na taj način troši svoje rezerve. Utiču na stabljiku i koren tako što smanjuju usvajanje hranljivih materija i vode.

Smanjuju specifičnu težinu samog zrna pšenice, i s druge strane, fuzarijum koji može dovesti do stvaranja mikotoksina, tj. nekih malih otrova zbog kojih kupac sutra ne želi da kupi vaše žito.

Zašto je važno da sačuvamo lisnu masu?

Već u fazi formiranog prvog kolenca kreće nakupljanje suvih materija u biljci pšenice. Količina suve materije zavisi od kvaliteta bokorenja i kao što smo rekli, od zdravstvenog stanja biljke. 

Zdrav list bez simptoma bolesti je sposoban da vrši fotosintezu i da nakupi veliku količinu hranljivih rezervi. Te rezerve talože se u stabljici i neposredno pred nalivanje zrna iz stabljike se te hranljive materije transportuju u klas i na taj način u veoma velikoj meri utiču na ukupan prinos.

Što su uslovi stresniji, uticaj ovih rezervnih hranljivih materija nakupljneih u stabljici je veći. Tokom jeseni i ranog proleća formira se prinos pšenice. 

Koje su to ključne bolesti pšenice?

Pogledajte u video prilogu kako očuvati taj potencijal u proleće pa do leta:

Foto: Bayer