Kada je u pitanju potražnja namirnica životinjskog porekla, pred poljoprivredu se postavljaju sledeći
zahtevi: održivost, produktivnost i troškovna efikasnost.
Poslednjih decenija ishrana domaćih životinja bazira se na optimalnom snabdevanju aminokiselinama, mineralima i energijom. Osnovni cilj u ishrani životinja je obezbediti hranljive sastojke koje su im potrebne da bi se njihov potencijal iskoristio u potpunosti.

Pored toga, potražnja za lokalno proizvedenim živinskim i svinjskim mesom, kao i drugim proizvodima poput jaja i mleka, sve više dobija na značaju. Povećava se svest o kvalitetu namirnica životinjskog porekla, dobrobiti životinja, ali i uticaju ishrane životinja na životnu sredinu. Pažljivo razmatranje svake pojedinačne faze proizvodnje otvara vrata holističkom pogledu na poljoprivrednu proizvodnju duž čitavog lanca vrednosti - od njive do trpeze. 

Od njive do farme

Kratki regionalni lanci snabdevanja predstavljaju efektivnu meru kojom se osigurava da hrana i drugi poljoprivredni proizvodi postanu održivi i klimatski prihvatljiviji. Ovu činjenicu ilustrovala je nedavno objavljena studija Instituta FiBL Austrija. Prema rezultatima, korišćenje Donau Soja sertifikovane soje u stočnoj hrani i hrani za ribe može smanjiti CO2 otisak (karbonski otisak) preko 40% u poređenju sa sirovinama iz prekookeanskih zemalja. 

Optimalna priprema osigurava uspeh

Soja je bogata visokosvarljivim aminokiselinama. Zajedno sa kukuruzom, soja je idealan činilac u smeši za obrok. Pored toga, soja sadrži oko 20% ulja, od čega se većina sastoji od polinezasićenih masnih kiselina. Treba napomenuti da sastojci koji inhibiraju svarljivost "antinutritivni faktori" (posebno inhibitori tripsina (TI), značajno smanjuju svarljivost hranljivih sastojaka i time umanjuju učinak ishrane na razviće životinja. Samo odgovarajući termički tretman odnosno prerada soje osigurava uspeh u ishrani domaćih životinja.

Za preradu soje dostupni su različiti postupci (tosteri, pržionice, ekstruderi, itd). Svim ovim procesima zajednička je primena temperature tokom određenog perioda. Ovo osigurava dovoljno smanjenje antinutritivni faktora i garantuje održavanje performansi životinja. Prema istraživanju Instituta za organsku poljoprivredu (FiBL), optimalno prerađena soja, u kontekstu adekvatne termičke obrada, karakteriše sadržaj TIA manje od četiri g/kg soje. Noviji rezultati istraživanja takođe ukazuju da je neophodno još veće smanjenje TIA kako se ne bi rizikovali negativni efekti na performanse životinja.

Nasuprot tome, optimalnu preradu u smislu izbegavanja prekomerne prerade, karakteriše rastvorljivost proteina u kalijum hidroksidu (KOH), gde je ciljana vrednost prerađene soje 78-85%. To znači da optimalna prerada zahteva veliku dozu osetljivosti prilikom podešavanja sistema. S druge strane, kvalitet prerade soje mora se proveravati i u redovnim intervalima. Ova kontrola se može izvršiti različitim hemijskim analizama kao i modernim metodama procene, poput infracrvene
spektroskopije (NIRS).

Rezultati studije Donau Soja udruženja

Na varijabilnost sojinih proizvoda (punomasna soja, sojina pogača itd.) u pogledu kvaliteta prerade (TIA, rastvorljivost u proteinima), kao i sadržaja hranljivih sastojaka, utiču različiti faktori: temperatura i vreme izlaganja tokom prerade, sadržaj TIA, proteina i ulja, veličina i obim zrna i dr.

Udruženje Donau Soja i tim naučnika iz oblasti ishrane životinja ispitivali su u kojoj meri se razlikuju sojine pogače poreklom od 30 različitih proizvođača koji imaju sopstvenu preradu. Ispitana je sirova soja, tostirana soja, sojina pogača i sojino brašno.

Rezultati studije su pokazali da je prosečni sadržaj sirovih proteina u svim uzorcima bio 436 g/kg sojine pogače (u FM) i kretao se u rasponu od 374 do nešto manje od 500 g/kg. Pronađene su i značajne razlike između prerađivača u sadržaju masti u rasponu od 61 do 172 g/kg, dok je srednja vrednost bila 114 g/kg.

Uz nagli porast površina pod sojom, došlo je do značajnog porasta decentralizovanih prerađivačkih postrojenja. Praktično iskustvo i trenutne studije jasno pokazuju da je upravljanje kvalitetom, odnosno redovno praćenje kvaliteta prerade i nutritivnog sastava proizvoda od soje obavezno kako bi se osigurao uspeh - sa njive kroz preradu do hranilice za životinje.

Studiju je organizovalo i sprovelo udruženje Donau Soja, uz finansijsku podršku EU iz međunarodnog projekta "OK-Net Ecofeed".

Rezultati i publikacije iz projekta dostupni su na www.organic-farmknowledge.org.

Foto: Donau Soya