Novosadski sajam će u 2023. godini obeležiti 100 godina postojanja, a od 20. do 26. maja organizovaće i devedeseti Međunarodni poljoprivredni sajam.

Jubilarni 90. sajam poljoprivrede

U 2023. godini jubilarni, 90. međunarodni poljoprivredni sajam biće održan od 20. do 26. maja. Zemlja partner biće Italija, koja je istu titulu imala 2016. i 2019, a Zemlja prijatelj iste priredbe bila je 2015. godine.

Prijavljivanje izlagača je uveliko u toku, a planirani su svi do sada poznati segmenti. Uz avansno plaćanje moguće je ostvariti popuste. Više informacija nalazi se na sajtu Novosadskog sajma www.sajam.net.

Devedeseti Međunarodni poljoprivredni sajam

Prvi međunarodni poljoprivredni sajam i izložba stoke, održan je od 14. do 18. marta 1931. godine, uz podršku Udruženja poljoprivrednika kao Saveza poljoprivrednika Dunavske banovine i AD Izložbe i Sajam uzoraka u Novom Sadu.

To je bila prva organizovana izložba i sajam priplodne stoke na celoj teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Naišla je na veliko odobravanje tadašnjih zvaničnih institucija i državnih organa, jer je u godinama velike privredne krize bilo potrebno da se sistematski radi na prosvećivanju uzgajivača stoke, kao i podizanja kvaliteta stočnog fonda na teritoriji cele države. Sajmovi i izložbe u velikoj meri su doprineli postizanju tog cilja.

Na izložbi je bilo prikazano 1.039 grla goveda, svinja, pastuva, ovaca i koza. Poseban paviljon je bio namenjen mlečnim proizvodima, a pored toga bilo je i veterinarskih lekova, stočne hrane, semena, aparata za ishranu svinja, elevatora.

Organizator sajma je bilo Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka koje je osnovala grupa novosadskih trgovaca i industrijalaca, s ciljem da se sajmovi priređuju profesionalno i postanu stalni.

Sajam danas...

Danas je Međunarodni poljoprivredni sajam najveća i najznačajnija smotra agrara u ovom delu Evrope. Okuplja sve značajne aktere agrobiznisa i predstavnike privrednih grana koje se naslanjaju na poljoprivredu, iz Srbije i sveta.

Na Novosadskom sajmu se prezentuju najnovija tehnička i tehnološka dostignuća u agraru, primena nauke u poljoprivredi, izložbe organske hrane, kao i one sa oznakama geografskog porekla, bogatstvo domaćeg genofonda, najsavremenija poljoprivredna mehanizacija, proizvodi i usluge iz najudaljenijih krajeva sveta.

Istovremeno se najaktuelnije teme iz oblasti agrara, obrađuju kroz stručne skupove, okrugle stolove, edukacije i prezentacije, sa posebnim osvrtom na unapređenje znanja i primere dobre prakse. Poslovna okupljanja, podrazumevaju i susrete sa privrednim, naučnim i političkim delegacijama, ali i direktne sastanke privrednika iz celog sveta.

Prijavljivanje izlagača je uveliko u toku, a planirani su svi do sada poznati segmenti. Uz avansno plaćanje moguće je ostvariti popuste. Više informacija nalazi se na sajtu Novosadskog sajma www.sajam.net.

Modernim konceptom novosadski Poljoprivredni sajam podstiče međudržavnu i privrednu saradnju, integriše unapređenje znanja, proizvodnje i razvoj nauke. Uz to promoviše značaj inovacija i predstavlja sintezu iskustava i dostignuća u srpskoj poljoprivredi, snažna je podrška privredi Srbije, a njegov doprinos i značaj meri se uspesima izlagača koje ostvaruju pod krovom Novosadskog sajma.

Sto godina Novosadskog sajma

Posle 1918. godine, kad su Bačka, Banat, Srem i Baranja ušli u okvire zajedničke jugoslovenske države, grupa bogatih novosadskih preduzetnika, veleposednika i industrijalaca, na inicijativu Đule Hajoša pokrenula je akciju za održavanje izložbi i sajmova zanatskih i industrijskih uzoraka i poljoprivrednih proizvoda.
Tako je od 11. do 26. avgusta 1923. godine priređena Prva novosadska izložba.

Označila je početak organizovanja sajamskih priredbi u Novom Sadu i smatra se prvom u postojanju Novosadskog sajma. U inicijativnom pismu Đule Hajoša, između ostalog, je navedeno da bi Sajam trebalo da se održava po "primeru drugih velikih gradova", i da bi trebalo da bude "prolećni sajam".

Prva trgovačka i zanatska izložba 1923. godine priređena je u zgradi nekadašnje Državne mađarske katoličke gimnazije na Futoškom putu, današnjoj zgradi Srednje elektrotehničke škole u Futoškoj ulici. Bila je otvorena svakog dana, od 8 do 18 časova, a ulaznice su koštale 10 dinara. Izložbu je pratio katalog sa spiskom izlagača i oglasnim delom.

Foto: Novosadski sajam/Vedran Stapić