Na prvu pomisao, selo mnogima znači mir, zelenilo i slike starijih generacija, daleko od užurbanog urbanog života. No, danas u agroturizmu leži potencijal za nešto mnogo veće. Uz ulaganje u prirodu i lokalnu kulturu, agroturizam postaje pokretač održivog razvoja i čuvar naše istorije i tradicije. Priliku za dodatni prihod kroz agroturizam sada prepoznaje sve više mladih širom Balkana, gde čak i najsitnije domaćinstvo može postati deo ovog rastućeg trenda.

Šta je agroturizam i zašto je važan?

U svojoj suštini, agroturizam omogućava ljudima da dožive život na selu, da privremeno postanu deo sveta kojem retko pripadaju. Mnogi domaćini širom Balkana prepoznali su vrednost spajanja poljoprivrede i turizma; ljudi s entuzijazmom otvaraju svoja vrata domaćim i stranim turistima koji žele proživeti novo iskustvo. Agroturizam nije samo prilika za dodatni prihod, već je sredstvo očuvanja lokalne kulture i tradicije. Dok smo u urbanim sredinama zaboravili mnoge običaje, ruralni krajevi su i dalje živi muzej tradicija koje su u velikim industrijskim zemljama odavno izumrle.

Razvoj zajednice kroz lokalnu proizvodnju

Većina agroturističkih domaćinstava proizvodi hranu za svoje goste, a njihova ponuda se oslanja na ono što sami uzgajaju i proizvode. Kroz ovu lokalnu proizvodnju doprinosi se zapošljavanju i razvoju zajednica. Mali proizvođači dobijaju priliku da plasiraju svoje proizvode, zanatlije oživljavaju drevne veštine, a tradicija opstaje. Gosti se, recimo, mogu upoznati s načinom pripreme domaćeg sira, džema, suvog mesa, meda i drugih delikatesa. Na taj način, agroturizam doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa i podstiče ljude na povratak izvornim vrednostima.

Ekološka održivost kroz poljoprivredne prakse

Ekološki održive metode uzgoja bilježe sve veću popularnost među agroturističkim domaćinstvima. Ekološki uzgoj oslanja se na organske metode koje ne narušavaju prirodne resurse. Primer su biljke za zaštitu, umesto pesticida, te prirodni načini obrade zemljišta i upravljanja vodama. Dok globalni sistemi hrane izazivaju zabrinutost zbog visokih emisija CO2 i štetnog uticaja na prirodu, ovakve lokalne metode smanjuju transportne troškove i emisije ugljenika. Na selu, praktično sve ide iz prve ruke – od bašte, preko stola, direktno do gosta, gotovo bez ostataka koji nisu biorazgradivi.

Moja baka, nasledila od svoje majke, a ona od svoje, primenjivala je održivost pre nego što smo mi znali šta ta reč znači. Za nju ništa nije imalo rok trajanja – sve se koristilo. Stare kante? Postajale su saksije. Kišnica je bila „zlatna voda“, najbolja za cveće i rasad, iako nije imala pojma o mineralima. Deda je sadio detelinu da „odmori zemlju“, ne znajući za azot ni za plodored, ali je znao da zemlja mora „dahnuti“. Baka i deda intuitivno su praktikovali sve ono što današnji vodiči nazivaju „održivošću“, a sve su preneli na svoju decu – šteta samo što je ova praksa kod moje generacije uglavnom prekinuta.

 Edukacija posetilaca o održivim praksama

Agroturizam ide dalje od samo pružanja iskustava – nudi edukaciju o održivim praksama. Mnoge destinacije organizuju radionice za posetioce, kao što su časovi kuvanja sa lokalnim sastojcima, očuvanje pčela, te sadnja i briga o biljkama. Tako se turisti vraćaju kući sa znanjem o tome kako mogu voditi zdraviji, održiviji život. Mnoge porodice, posebno s decom, uživaju u mogućnosti da sami beru voće, sade biljke ili hrane životinje, te na taj način jačaju svest o važnosti brige za okolinu.

Dođu, pomognu i još plate - gosti za poželeti!

U početku nam je bilo neobično da je nekome zanimljivo i poželjno musti krave, prati sudove vani ispod drveta, raditi u bašti...",tako svoju priču započinju na gazdinstvu Jokanović, koji su ostali u čudu što je svakodnevica jednog seljaka nečiji san o odmoru.

Donedavno su se bavili isključivo stočarstvom i bili poznati po uzgoju goveda, uglavnom krava, a onda su se odlučili oprobati u agroturizmu i otvorili vrata svog gazdinstva za posetioce. Danas je za njihov Katun Ljeljenak u Plužinama, u susednoj Crnoj Gori, potrebna rezervacija. Kapaciteti su popunjeni, a posetioci rado priteknu u pomoć u svim poslovima.

Tako je i porodica Dabović iz sela na granici Bosne i Hercegovine i Crne Gore - Nudo, najmanje vinske regije u Evropi, doživela sličan šok kada su videli koliko su gosti oduševljeni životom na selu. "Naši posetioci," kaže vlasnik, "s veseljem učestvuju u svemu – od branja grožđa do degustacije vina, a najviše ih zabavlja kad pokušavaju raditi naše seoske poslove, koji su za nas rutina."

Na kraju, eto ti, dok se mi znojimo s kosom u ruci i vučemo prave seljačke poteze, naši gosti to nazivaju "detoksikacijom od stresa". Pitaju, onako ozbiljno, ima li još "terapijskih" zadataka. Zamisli, kad im damo da sakupljaju jaja iz kokošinjca, drže ih kao da drže najveće blago na svetu, gledaju ih pažljivo kao da ih prvi put vide. Ne možeš da veruješ koliko im je to čudesan prizor!

A znate šta, sve su to vrlo fini, prisni ljudi – uljudno se naklone čak i kad kokoške zakrekeću od uzbuđenja. Šta reći? Dođu, zagrle kravu s ljubavlju i kažu da im je to najlepši wellness dan. Mi ostanemo zbunjeni, al’ ko bi rekao da naša seljačka svakodnevica može biti nečija oaza zdravlja i sreće!

Podrška lokalnim proizvođačima i sezonska hrana

Ono što posetilac na agroturističkom imanju jede dolazi iz bašte u kojoj su i sami radili. Sezonska hrana, uzgojena u blizini, nudi autentičan ukus i doprinosi očuvanju okoline. Podrška lokalnim proizvođačima je ključna – gosti kupuju domaće proizvode kao što su med, sir, sušeno meso i džemovi, čime pomažu ekonomiju sela i jačaju lokalni lanac snabdevanja. Čak i najjednostavniji proizvodi postaju ekskluzivna iskustva za ljude kojima je kupovina hrane u marketu jedini dodir s hranom.

Očuvanje biodiverziteta i prirodnih resursa

Jedan od najvažnijih aspekata agroturizma je očuvanje biološke raznovrsnosti. Na Balkanu još uvek možemo pronaći autohtone vrste biljaka i životinja koje su prilagođene lokalnim uslovima, dok su u većim sistemima poljoprivrede nestale ili zamenjene. Agroturističke farme ulažu u očuvanje tih vrsta i prirodnih resursa, a upravljanje zemljištem i vodom odvija se u skladu sa prirodnim procesima i očuvanjem tla. Na ovaj način osigurava se da prirodni resursi budu obnovljeni i sačuvani za buduće generacije.

Mladi i nova perspektiva o seoskom životu

Za mnoge mlade, agroturizam je prilika da napuste grad i razviju uspešan posao u ruralnim sredinama. Pored zarade, imaju priliku za novi način života u skladu s prirodom i svojim vrednostima. Na selu, zarada dolazi iz svega što čovek stvara rukama – od sveže ubrane paprike, domaće turšije do raznih rukotvorina. U svetu u kojem se sve više ceni održivost i povratak prirodi, mladi Balkanci imaju šansu da promene koncept tradicionalnog pogleda na selo, i pokažu da je život na selu ujedno i zdrav, i profitabilan, i – za mnoge – mnogo zadovoljavajući.

Ova promena koju agroturizam donosi nije samo obična turistička ponuda. Ona stvara novu vezu između prošlosti i sadašnjosti, između tradicije i savremenih vrednosti, između urbanog i ruralnog. Dva sveta koja, na prvi pogled, deluju vekovima udaljena, zapravo se sve više prepliću. Ruralne sredine, s bogatom istorijom, kulturom i tradicijom, postaju prave riznice za mlade. Ovde se pruža prilika da spoje svoju prošlost s novim mogućnostima i pokažu da život na selu može biti ispunjen uspehom i zadovoljstvom.

Balkanske zemlje, koje su sačuvale svoje male poljoprivredne zajednice, sada imaju jedinstvenu priliku da ovaj dragoceni aspekt svoje baštine predstave svetu. Ovo su prepoznali i mladi poljoprivrednici u Crnoj Gori. U cilju promocije agroturizma, pokrenuta je stranica Visit Village (visitvillage.me) kako bi poljoprivrednicima omogućila besplatnu promociju. Ova platforma je namenjena svim poljoprivrednicima širom Balkana, jer su sva naša domaćinstva posebna. Fokusira se na rezervaciju boravka na poljoprivrednim gazdinstvima, nudeći poseban stil života koji ne samo da omogućava turistima da dožive ruralni život, već uključuje i medicinske benefite boravka u prirodi, očuvanje tradicije i sticanje novih iskustava iz oblasti poljoprivrede.