Autoput za pčele u Oslu

Groblje sa sadnicama cveća tu, nekoliko saksija na balkonu tamo: Oslo planira da napravi prvi autoput za pčele na svetu kako bi se zaštitili ovi ugroženi insekti oprašivači bez kojih čovečanstvo ne može.

Uspostaviti odmorište za insekte oprašivače

Cilj projekta je da se u norveškom glavnom gradu uspostavi sistem odmorišta za insekte oprašivače kako bi pčele i bumbari mogli nesmetano da lete s kraja na kraj grada, a svi su pozvani da se uključe u tu inicijativu. Prilike u Norveškoj u vezi sa insektima oprašivačima su nešto bolje nego u drugim delovima Evrope ali se smatra da je jedna trećina diviljih vrsta pčela u toj zemlji ugrožena.

"Mi stalno menjamo naše okruženje prema svojim potrebama zaboravljajući da je to životna sredina i drugih vrsta“, kaže Agnes Like Melver, predstavnica organizacije Bibi (Bybi - u prevodu Gradske pčele) i koordinatorka projekta. "Da bismo to ispravili, moramo im obnoviti mesta za život i hranu", rekla je ona sedeći na klupi u javnom parku Abel, maloj zelenoj oazi u norveškom glavnom gradu. Ta oaza u kojoj rastu suncokret, neven, felicija i druge medonosne biljke koje su zasadili lokalni stanovnici i đaci, nekada je bila samo parče travnjaka a sada je mesto za ispašu pčela i bumbara.

Iza projekta autoput pčela, prvog takvog, kako ističu organizatori, u svetu čiji pompezan naziv asocira na bitumen, stoji namera da se ovaj sistem odmorišta ili utočišta za insekte oprašivače proširi i pčelama i bumbarima omogući nesmetano kretanje.

Bilo da je to krov pod travom na poslovnoj višespratnici, groblje sa posađenim biljkama koje cvetaju u različito doba godine, zelena površina prepuštana divljem cveću, hoteli za korisne divlje insekte u dnu bašte ili bele rade na obodu prozora... pojedinci, institucije, preduzeća i udruženja su pozvana da se pridruže ovoj inicijativi.

Uloga preduzeća u očuvanju biodiverziteta

Na 12. i poslednjem spratu ultramoderne zgrade u novoj poslovnoj četvrti na obali Oslovskog fjorda, velika finansijsko-računovodstvena firma je odlučila da deo terase prekrije biljkama iz roda sedum i postave dve košnice. Oko 45.000 radilica tu posluje nesvesno ekonomista u odelima koji doručkuju u blizini.

"To treba shvatiti kao znak da i preduzeća vode računa o očuvanju biodiverziteta", kaže Marije Šelbre. Ova finansijska konsultantkinja, ljubiteljka pčelarstva, ubedila je svog poslodavca da sa vlasnikom zgrade finansira ovaj projekat vredan 400.000 norveških kruna ili 46.000 evra. Ona kaže da radilice žive oko 60 dana i dodaje da radilice tokom svog života samo prikupljaju med. A onda kao svaki dobar računovođa, Marije daje i obračun. "Ako bi za posao koji obavljaju dobijale minimlanu zaradu, tegla meda bi koštala 182.000 dolara".

U Norveškoj ugrožena 1/ 3 od 200 vrsta divljih pčela i bumbara

Stanje u Norveškoj u vezi sa insektima oprašivačima nije toliko zabrinjavajuće kao u SAD ili drugim delovima Evrope gde su bolesti i problemi vezani za intenzivnu poljoprivredu, poput masovnog uzgoja samo jedne vrste biljaka i upotrebe pesticida, imali pogubne posledice po pčele. Ipak, jedna trećina od 200 vrsta divljih pčela i bumbara u Norveškoj, smatra se ugroženim.

Proces oprašivanja biljaka veoma bitan u proizvodnji hrane

Toliki broj ugroženih vrsta jeste povod za brigu jer je za 30 do 40% hrane koju koriste ljudi, bitan proces oprašivanja biljaka, što besplatno obavljaju insekti. Ekonomska vrednost toga je, prema istraživanju francusko-nemačkog tima istraživača (INRA, CNRS i UFZ) iz 2005, procenjena na 153 milijardi evra.

Generalni sekretar Norveškog saveta za biodiverzitet (Sabima) Kristijan Stel pozdravlja ovu inicijativu Bibija, i osuđuje kratkovidost norveških vlasti. "Vlast se izgleda krije iza ovakvih privatnih inicijativa dok istovremeno vode politiku koja ide u prilog intenzivnoj poljoprivredi koja će prouzrokovati smrt mnogih pčela", kaže on i dodaje: "Poljoprivreda duguje sve oprašivačima u održavanju proizvodnje hrane dok insekti zavise od raznovrsnog uzgoja da bi preživeli. To je međuzavisnost".

Zbog nestajanja insekata prikupljača polena poljoprivrednici su primorani da ručno oprašuju biljke u kineskoj provinciji Sečuan dok u SAD prevoze košnice kako bi oprašili kulture. Agnes Like Melver veruje u domino efekat. "Ako uspemo da na lokalu rešimo globalni problem, možemo smatrati i da će lokalno rešenje delovati i drugde", kaže ona.

Foto: depositphotos.com; drutska