Bez leda nema meda

Pčelari se nadaju oštrijoj zimi, jer nakon blage zime kakva je bila lane, sledi hladno proleće koje je ove godine ostavilo košnice bez meda. Zato, stari pčelari imaju izreku "Bez leda nema meda" podseća predsednik Društva pčelara "Jovan Živanović" u Novom Sadu Đorđe Mrkić.

Dobro je da sada nema legla u pčelinjim društvima

Ono što je za pčelare dobro, kako objašnjava Mrkić, jeste da već sada nema legla u pčelinjim društvima. To nije bio slučaj prethodnih godina, kada se dešavalo da se poslednje leglo otegne do pred Novu godinu. Tako povoljna situacija u košnicama daje priliku da se rešimo varoe koja je ostala u košnicama što se radi primenom oksalne kiseline ili drugim preparatima koja se u ovo doba godine koriste.

"Savetujem da tretman bude oksalnom kiselinom jer je vrlo delotvoran, jeftin i ekološki bezbedan. Sa varoom na terenu je neka kontroverza - neki pčelari se žale da je tog parazita ostalo dosta, dok drugi tvrde da varoe nije bilo mnogo. To zavisi od toga gde je prethodne godine varoa očišćena bolje, a gde lošije. Taj problem naročito prati seleće pčelare koji trpe reinvaziju varoe iz tuđih pčelinjaka, a taj parazit se razmnožava po principu geometrijske progresije i vrlo brzo nastaju problemi", upozorava Mrkić.

Prihrana pčela

Kada je reč o prihrani pčela Mrkić smatra da je prerano za pogače i podseća na reči iskusnog pčelara "Jadan je onaj pčelar koji sada daje pogače, a još su jadnije njegove pčele". Pčelama je u ovom periodu kada nema legala, dovoljno oko jedan kilogram hrane mesečno. To znači da im treba četiri do pet kilograma hrane da prebrode zimu do novog legala, odnosno razmnožavanja. Onaj pčelar koji nije ostavio toliko hrane zaista je jadan kao i njegove pčele, tvrdi Mrkić. On preporučuje pogače tek u februaru ili martu, kao obezbeđenje da pčele ne ostanu u prostoru gde nema meda, što se događa u savremenim košnicama.

"U njima pčele prate leglo koje je počelo da se razvija, pa ne mogu da dohvate zalihe meda koje su ostale na periferiji. Pogače su bitne, ako ove godine zaista zazimi, što može da se desi s obzirom na signale koje šalju pčele s ranijim prestankom legla", podseća Mrkić.

Svaka godina neizvesna

U praksi se pokazalo da kada je bila jaka zima sa snegom, naredne godine smo imali dobar medober. Dobra zima vezuje pčele u klube pa tada manje troše hrane, a u vreme pune aktivnosti, društva su u ekspanziji jer pčele imaju više biološke snage i energije. Hladna zima deluje povoljno i na vegetaciju koja se kasnije budi, a cvetanje dođe u periodu kada mu to i pripada. Ono što je problem kada su tople zime jesu hladna proleća.

"Sećate se, 17. aprila kada smo imali prve cvetove na bagremu. Zbog toga nismo imali nikakvu bagremovu pašu, žali se Mrkić i dodaje da su nažalost klimatske promene su sve jače i snažno pogađaju pčelare. "Svake godine kažemo, ovako lošu godinu nismo zapamtili. Za 2014. godinu smo govorili da je najlošija do sada, a vidimo da je ova godina još gora", tvrdi Mrkić.