Darko Ocokoljić sa 17 godina ima isto toliko košnica

Darko Ocokoljić jedan je od mlađih pčelara u Srbiji. Pre dve godine dobio je pčele na poklon od rođaka Mije Jeverice, a novac za košnice zaradio je sam, radeći poljoprivredne i poslove mesara. 

Ništa mu kaže nije teško, a nakon škole planira da ostane na selu. Čak i na svom Fejsbuk profilu sa drugim kolegama razmenjuje iskustva o uzgoju pčela. Neretko u stilu svojih vršnjaka napravi selfi ali on to radi na svoj način, ponosno pokraj svojih košnica.  

"Došao sam na ideju da se počnem baviti pčelarstvom uz pomoć mentora Mije Jeverice. Od njega sam i dobio prve pčele na poklon i tako je sve počelo. Zanimljiv je posao, jer ima dosta toga novog," priča ovaj sedamnaestogodišnjak.

Zoran Radanović: Dobar pčelinjak može da izdržava porodicu

Darko o pčelarstvu uči od profesora i mentora 

U Poljoprivrednoj školi koju pohađa takođe postoji nekoliko košnica o kojima brinu učenici i pofesori.  Koristi svaku priliku da uz pomoć profesora u školi sazna što više o pčelarstvu kako bi njegov uzgoj bio uspešan.

"Počeo sam sa dve košnice, pre dve godine. Nakon godinu dana imao sam ih devet, a ove 17. Sve je išlo postepeno. Prošle godine sam sa ocem košnice prevezao u Čačak na ispašu. Od osam košnica bilo je 250 kilograma meda," kaže sedamaestogodišnjak koji svaku dobit ulaže u uzgoj pčela i svu opremu koja mu je potrebna. 

Nakon škole, neretko oblači zaštitno odelo i prateću opremu, te proverava kakvo je stanje u košnicama. Straha naravno nema, jer kako kaže on radi svoj posao, a pčele pušta da obavljaju svoj. Obazrivo vodi računa o svakoj sitnici, kako ne bi došlo do neželjenih oboljenja. 

Fond paketnih rojeva za pomoć pčelarima

Poziva vršnjake da pođu njegovim stopama

Vršnjacima bi savetovao da krenu njegovim stopama, te da se nikada ne predaju, čak i onda kada je najteže, a da će se trud uvek isplatiti.

"Ništa se ne postiže bez truda i rada. To sam naučio odrastajući na selu," veli ovaj mladi pčelar. Zanat mesara koji pohađa u školi mu takođe dobro ide, a već je poznat u komšiluku, jer često obavlja i te vrste poslova kako bi zaradio koji dinar. 

"Mogu vam reći da zanimanje mesara nije baš lako ali sve se da rešiti i naučiti," iskren je Darko, kome i mlađa sestra Danijela pomaže u poslu sa pčelama. Ona je učenica šestog razreda osnovne škole, ali zanimanje za poljoprivrednim poslovima ne manjka.  

Gazdinstvo registrovano pre 17 godina 

Darkov otac Đole Ocokoljić, pre 17 godina je registrovao porodično gazdinstvo, a danas uzgaja krompir i malinu. Trenutno ima 80 ari pod malinom, a dva hektara pod krompirom. 

"Ne mogu da se žalim. Imamo onoliko koliko nam treba. Nemamo radnike, sve radimo sami. Zapravo, nema hleba bez motike", kaže Đole i napominje da nema posla koji njegov sin ne zna da radi na gazdinstvu, a da su mu pčele glavna okupacija.

"Pomažem mu i vodim računa o pčelama dok je on u školi, ali je ipak on glavni u tom poslu. Za sada nema neke velike zarade, ali tek je počeo. Radom će sigurno postići ono što želi," kaže Darkov otac.

Priprema pčelinjih društava za bagremovu pašu

Darku poklonjena dva društva pčela 

Mijo, koji je zapravo i glavni "krivac" za sve objašnjava da je odlučio da svom rođaku pokloni pčele, jer je video koliko je dečak vredan i da je bio ubeđen u to da će mu takva vrsta podrške dobro doći. Mijo je u pčelarstvu godinama i nije mu bilo teško da prevali 350 kilometara samo da mu dostavi dva društva pčela kako bi počeo da se bavi ovom vrstom posla. 

"Krenuo je od dve košnice i došao je do 17, a ima isto toliko godina. Mislim da to dosta govori o njemu," kaže Mijo, koji je kontaktirao "Agroklub", jer je čitajući tekst o mladim poljoprivredncima poželeo da sa nama podeli ovu zanimljivu priču o njegovom rođaku.